Protiv pravnosnažnog dela presude donetog u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešni nepotputno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac u periodu od 28.05.2015. godine do 01.10.2015. godine bio radno angažovan kod tuženog na poslovima ..., bez zaključenog ugovora o radu. Nakon 01.10.2015. godine, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu za obavljanje istih poslova. Tužilac u ovom sporu traži da se utvrdi da je kod tuženog zasnovao radni odnos stupanjem na rad 28.05.2015. godine, kada je radno angažovan u svojstvu ... za račun tuženog.

Prema razlozima nižestepenih sudova, tužilac je zasnovao radni odnos momentom stupanja na rad 28.05.2015. godine, jer je od tada kod tuženog obavljao faktički rad na poslovima ... koji je imao sve karakteristike radnog odnosa u smislu odredbe člana 32. Zakona o radu, a prigovor zastarelosti potraživanja, koji je istakao tuženi, neosnovan je, jer tužba za utvrđenje postojanja nekog prava ili pravnog odnosa ili postojanja odnosno nepostojanja neke činjenice ne zastareva.

Međutim, zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatiti kao pravilan i zakonit, a imajući u vidu odredbu člana 195. stav 2. Zakona o radu, te prekluzivnost navedenog roka u ovom članu za sudsku zaštitu.

Članom 195. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 75/14), rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. U situaciji kada je pravo povređeno faktičkom radnjom, kao u konkretnom slučaju, rok se računa od saznanja za povredu tog prava. A imajući u vidu da je rok za podnošenje tužbe u radnom sporu prekluzivnog karaktera, propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu i odbacivanje tužbe. Prvostepeni sud je zaključio da tužba za utvrđenje ne zastareva, što je po pravilu tačno, ali imajući u vidu imperativni karakter pravila iz člana 195. Zakona o radu, koji je specijalni zakon u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, to se i tužba za utvrđenje postojanja radnog odnosa može podneti u okviru prekluzivnog roka u okviru od 60 dana.

Imajući u vidu sve okolnosti slučaja, Vrhovni sud nalazi da je zbog pogrešnog pravnog shvatanja nižestepenih sudova izostalo utvrđenje relevantnih činjenica na okolnost blagovremenosti tužbe radi utvrđenja postojanja radnog odnosa, odnosno momenat saznanja tužioca da mu je povređeno pravo na sticanje radnopravnog statusa zaposlenog na neodređeno vreme.

Ovaj sud ukazuje i da se revizijom tuženog osporava činjenično stanje (član 407. stav 2.) i ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, a u vezi sa neodlučivanjem o delu tužbenog zahteva (novčano potraživanje) što je prekoračenje u odlučivanju i odbijanje da se odluči o zahtevu za koji je sud nadležan, ali imajući u vidu da je nakon obavljenog veštačenja tužilac podneskom od 27.10.2015. godine uredio tužbeni zahtev tražeći samo utvrđenje i doprinose, to ne stoje navodi za bitnu povredu, jer prekoračenje tužbenog zahteva postoji kada je dosuđeno više, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj, a da u situaciji da sud presudom ne odluči o svim zahtevima, tužilac može tražiti donošenje dopunske presude u roku, a u suprotnom smatra se da je tužbu povukao, pri čemu je u konkretnom slučaju smanjen tužbeni zahtev po članu 200. stav 4. ZPP, pa za to nije potreban pristanak tuženog, niti se donosi posebno rešenje. U ovom smislu ovi navodi revizije su bez značaja na odlučivanje.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je ukinuo nižestepene presude uz vraćanje predmeta prvostepenom sudu na ponovno suđenje, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković