Apelacioni sud u Beogradu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost, a predmet je u prilogu akta Gž 2029/24 od 17.04.2024. godine dostavio Vrhovnom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“ br. 10/23) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

Odredbom člana 25. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to: na rešenja doneta u građanskopravnom sporu; na presudu u sporu male vrednosti; na odluke donete u postupku izvršenja i obezbeđenja; na rešenja doneta u vanparničnom postupku, dok je odredbom člana 26. stav 1. tačka 3. istog Zakona, predviđeno da apelacioni sudovi odlučuju o žalbama na presude osnovnih sudova u građanskim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su sporovi male vrednosti, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, stavom 4. istog člana propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju i sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu ako vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 469. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti ne smatraju sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

U konkretnom slučaju pobijanom prvostepenom presudom odbijen je tužbeni zahtev, kojim je traženo da se utvrdi da je ništavo pismeno zaveštanje pred svedocima zaveštaoca pokojnog KK, kojim je zaveštalac raspolagao celokupnom imovinom koja se sastoji od kuće u Beogradu, u ulici ... br. .. i imanja u selu ... . Vrednost predmeta spora u tužbi označena je iznosom od 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu predmet tražene sudske zaštite, ne radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, bez obzira na označenu vrednost predmeta spora. Kako se radi o sporu u kome se traži utvrđenje ništavosti zaveštanja kojim je zaveštalac raspolagao svojom nepokretnom imovinom, u pitanju je pravni osnov raspolaganja, nasleđivanja odnosno sticanja prava svojine na nepokretnosti, zbog čega se takav spor prema članu 469. ZPP, ne može smatrati sporom male vrednosti, pa je za odlučivanje o žalbi na prvostepenu presudu, stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković