Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Vidić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 319/2022 od 15.12.2022. godine, u sednici održanoj 22.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 319/2022 od 15.12.2022. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P 385/17 od 09.06.2021. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena Republika Srbija – Osnovni sud u Rumi, kao pravni sledbenik Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Pećincima, da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati 1.783.688,80 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate (stav prvi izreke). Tužbeni zahtev je delimično odbijen za iznose bliže navedene u stavu drugom izreke sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose. Obavezana je tužena da tužilji naknadi parnične troškove u ukupnom iznosu od 339.955,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 319/2022 od 15.12.2022. godine, usvojena je žalba i presuda Osnovnog suda u Rumi P 385/17 od 09.06.2021. godine ispravljena rešenjem P 385/17 od 16.09.2021. godine, u pobijanom usvajajućem delu preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužene da na ime naknade materijalne štete isplati tužilji iznos od 3.262.364,47 dinara u pojedičano označenim mesečnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od svakog 01. u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate i obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 82.500,00 dinara (stav prvi izreke). Obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja (stav drugi izreke).

Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku iz člana 374. stav 1. koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u preinačujućem delu, primenom odredbe čana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 4. Zakona parničnom postupku.

Odredbom člana 383. stav 1. Zakona parničnom postupku propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog Zakona, drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi, ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima, ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda, ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Da bi preinačio prvostepenu presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drugačiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenom sudom. Ako ne prihvata ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud ima mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze (član 383. stav 4.ZPP). U ovom slučaju drugostepeni sud to nije učinio, već je izvršio ocenu iskaza parničnih stranaka u prvostepenom postupku i izveo suprotan zaključak o osnovanosti, odnosno neosnovanosti tužbenog zahteva u odnosu na zaključak prvostepenog suda, pa je tako nepravilno primenio gore navedene odredbe Zakona parničnom postupku, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kao udovica pok. BB bivšeg iz ... u ostavinskom postupku oglašena za njegovog naslednika na prijavljenoj zaostavštini. Opštinski sudu u Rumi, Odeljenje u Pećincima je na predlog izvršnih poverilaca odredio izvršenje protiv tužilje i njenog supruga kao izvršnih dužnika, prodajom nepokretnosti koje su upisane u zk.ul. .. KO ... i to parcele broj .. na kojoj je upisan voćnjak u selu i parcele .. na kojoj su upisani stambena zgrada i dvorište. Protiv rešenja izjavljena je žalba koju je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici odbio. Rešenjem izvršnog suda I 115/05 predmetne nepokretnosti dosuđene su VV iz ... kao najpovoljnijem ponuđaču – kupcu nepokretnosti koji je potom obavestio sud da se izvršni dužnici nisu iselili iz objekta, pa je tražio nastavak postupka radi njihovog iseljenja i s tim u vezi donet je zaključak od 04.11.2009. godine o danu i času sprovođenja iseljenja, koje je zatim sprovedeno 10.11.2009. godine tako što su izvršni dužnici sa svim svojim stvarima iseljeni.

Na parceli .. u ... u ulici ... broj .. u stvarnosti je osim upisanog stambenog objekta postojao i nelegalni poslovni objekat sa radionicom, koji nije bio upisan u Zemljišne knjige. Rešenjem izvršnog suda Ipv I 212/13 od 21.09.2016. godine delimično je usvojen prigovor ovde tužilje kao izvršnog dužnika, pa je prvostepeno rešenje I 3524/12 od 15.05.2013. godine preinačeno i utvrđeno je postojanje nepravilnosti u sprovođenju izvršenja po rešenju I 108/09 od 14.07.2009. godine donošenjem zaključka o danu i času sprovođenja iseljenja (zaključak od 04.11.2009. godine) iseljenjem koje je sprovedeno 10.11.2009. godine, dok je u preostalom delu rešenje od 15.05.2013. godine potvrđeno. U obrazloženju odluke je navedeno da je izvršni poverilac (VV) stekao pravo svojine na parceli .. – voćnjak u selu površine 0.03,89 ha i na parceli .. stambena zgrada i dvorište površine 0.04,00 ha sve u KO ... i ima pravo da mu te nepokretnosti budu predate ispražnjene od svih lica i stvari. Međutim, objekat izgrađen na parceli .. nije bio predmet izvršnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Rumi pod brojem I 115/05, pa samim tim ni postupak radi predaje nepokretnosti ispražnjenih od svih lica i stvari, te i da sticanjem prava svojine kupovinom zemljišta voćnjaka na sudskoj prodaji izvršni poverilac (VV) nije mogao steći pravo svojine, niti drugo svojinsko pravo i na objektu izgrađenom na njemu (zemljište – voćnjak). U postupku sprovođenja izvršenja od tužilje i njenog supruga su uzeti ključevi od poslovnog objekta sa radionicom, ali ključevi nisu predati kupcu – izvršnom poveriocu već su deponovani u depozit suda, a objekat tom prilikom bio zapečaćen. U međuvremenu preminuo je izvršni dužnik BB, predmetni poslovni objekat sa radionicom je u potpunosti srušen. Poslovni objakt na adresi u ulici ... broj .., sagrađen na parceli .. je namenski pravljen kao radionica u kojem je porodica tužilje obavljala poslovnu delatnost, a radnja je vremenom menjala poslovno ime, Zanatska bravarska radnja, Ortačko društvo „GG“, GG1 DND, a sada postoji pod poslovnim imenom DD PVC stolarija i ugradnja – GG sa sedištem na adresi ... broj .. .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je izveo zaključak da je zbog postojanja nepravilnosti u sprovođenju izvršenja tužilja iseljena iz poslovnog objekta sa radionicom u ..., u ulici ... broj .., sagrađenom na parceli broj .., te da je zbog toga pretrpela štetu jer taj objekat nije mogla da koristi za obavljanje poslovne delatnosti, već je morala da uzme u zakup drugi poslovni prostor iz kojih razloga njen tužbeni zahtev za isplatu pretrpljene materijalne štete je delimično usvojen u visini zakupnine za poslovni prostor iz koga je iseljena.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužilje usvojio. Ovo iz razloga što tužilja nije bila vlasnik preduzetničke radnje, niti je bila član ortačkog društva, a svoj zahtev za naknadu štete zasniva na tvrdnji da trpi štetu zbog nezakonitog iseljenja iz pomoćnog objekta i nemogućnosti da ga koristi, pa za obavljanje privredne delatnosti koristi iznajmljene prostorije za koje plaća zakup. Drugostepeni sud utvrđuje da ona nije vlasnik radnje, već njen sin, pa nema aktivnu legitimaciju u pogledu konkretnog zahteva za naknadu štete. Pored toga drugostepeni sud smatra da nije dokazala da je u iznajmljenom prostoru obavljala delatnost.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je bez održavanja rasprave drugačije cenio dokaze i utvrdio činjenice od prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je u celosti prihvatio iskaz tužilje, svedoka GG i DD i utvrdio da su nakon preseljenja bili prinuđeni da iznajme kuću sa poslovnim prostorom za obavljanje poslovne delatnosti i da iznajmljivanje poslovnog prostora u ul. ..., plaćaju 150 evra mesečno. O visini zakupnine za iznajmljeni poslovni prostor u ulici ... u ... postoji i nalaz veštaka. Prvostepeni sud je prihvatio iskaz tužilje da se delatnost obavljala sve vreme u poslovnom prostoru u ulici ... broj .. . Drugostepeni sud izvodi zaključak da nije dokazano da se delatnost ikada obavljala u poslovnom prostoru u ul. ... broj .., jer je radnja bila registrovana na drugoj adresi, iako je prvostepeni sud prihvatio iskaz tužilje u delu u kojem je objasnila različitu adresu registracije radnje i mesta obavljanja delatnosti.

Drugostepeni sud iz pisanih dokaza zaključuje da tužilja nikada nije bila vlasnik preduzetničke radnje, niti član ortačkog društva koje je pretrpelo štetu, pa stoga nema ni aktivnu legitimaciju za vođenje ovog spora, na osnovu izvoda iz APR iz 2019.godine. Zahtev tužilje za naknadu štete odnosi se na period od novembra 2009.godine do 03.02.2021. godine. Zbog pogrešne primene materijalnog prava nepotpuno su utvrđene činjenice vezane za to ko se bavio preduzetničkom delatnošću u spornom periodu. Radi pravilne primene materijalnog prava u pogledu legitimacije tužilje za vođenje ovog spora, drugostepeni sud nije uzeo u obzir da je tužilja naslednik iza svog pokojnog supruga, koji je preminuo ...2012. godine i da ona za taj period naknadu štete potražuje i kao njegov naslednik.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane bitne povrede postupka i oceniti i utvrditi činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava na koju je ukazano ovim rešenjem kako bi imao mogućnost da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Iz svega iznetog odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 415.stav 1. i 416.stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković