Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4852/23 od 02.11.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilja i tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom – četrnaestom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u delu stava petnaestog izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužilja za naknadu troškova postupka od 116.000,00 dinara sa zakonskom kamatom i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavovima trećem i četvrtom izreke presude drugostepenog suda, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj, zbog potrebe novog tumačenja prava, obezbeđenja ravnopravnosti građana pred sudom i ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujedanačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka donosi se na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku. Ovim procesnim zakonom su regulisana pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova. Prema ovim pravilima, odluka o troškovima postupka uslovljena je ocenom suda o opravdanosti nastanka troškova, pokretanjem i vođenjem sudskog postupka, uzimanjem u obzir relevantnih okolnosti o pretprocesnom i procesnom držanju stranaka. Imajući u vidu da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka koju je drugostepeni sud zasnovao na odredbi člana 153. stav 2 Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji protiv ovog rešenja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana je propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev. Pravo na podnošenje revizije u smislu citiranih odredaba ocenjuje se stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja među koja spadaju i troškovi postupka.

Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv odluke o troškovima postupka, koja ne čini glavni zahtev, i koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti po članu 420. ZPP, revizija tužilja je nedozvoljena.

Stoga je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković