Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke.

Pobijanom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca da se tuženi solidarno obavežu na isplatu tužiocu naknade za faktički eksproprisano zemljište na način koji nije u suprotnosti sa aktuelnom sudskom praksom i pravnim shvatanjima izraženim u pravnosnažnim presudama i odlukama Vrhovnog suda. Odluka o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd uslovljena je činjenicom utvrđenom u postupku, da je taj tuženi upisan kao nosilac prava korišćenja na predmetnoj kp.br. .. KO Knić koja je magistralni put, sada u državnoj svojini koja je nastala na način da je od tužiočeve parcele oduzet deo i pripojen navednoj parceli, u kom delu je tužilac onemogućen da faktički eksproprisanu parcelu koristi svojim svojinskim ovlašćenjima, bez sprovedenog postupka i isplaćene naknade za eksproprijaciju. Revident ističe da nije bio investitor niti izvođač radova na izgradnji za čije građenje je izvršena eksproprijacija, da nije izvršio zauzeće, niti upravlja putem i nije korisnik eksproprijacije, i ukazuje na presudu u kojoj nije obavezan da isplati naknadu za eksproprisano zemljište. Međutim, u postupcima u kojima su donete presude na kojima se u reviziji ukazuje, nije utvrđeno da je tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd upisan kao korisnik faktički eksproprisane nepokretnosti, pa se ovim ne ukazuje na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Takođe u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Navodi revidenta da jeste sproveden postupak eksproprijacije, protivno utvrđenju suda, tiču se pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Predmet spora je isplata naknade za eksproprisano zemljište u iznosu od 53.125,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe – 28.05.2019. godine. To znači da revizija nije dozvoljena, po odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković