.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8461/2022
01.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Beograda, protiv tuženih AA iz ..., BB iz ..., čiji je punomoćnik Silvio Horvat, advokat iz ..., i VV iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Stojanović, advokat iz ..., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 17209/18 od 17.12.2021. godine, u sednici održanoj 01.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 17209/18 od 17.12.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 17209/18 od 17.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1060/16 od 14.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu. Stavom drugim izreke, ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Paraćinu Iv 908/10 od 12.02.2010. godine. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.02.2010. godine do isplate. Stavom četvrim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je traženo da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate zakonsku zateznu kamatu na iznos od 100.000,00 dinara počev od 08.02.2010. godine do 09.02.2010. godine. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je traženo da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate iznos od 3.909,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.02.2010. godine do isplate. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 12.628,00 dinara.
Viši sud u Beogradu je presudom Gž 17209/18 od 17.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog BB i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1060/16 od 14.05.2018. godine u stavovima trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog BB za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata duga po osnovu menice od strane tuženog, kao jednog od meničnih dužnika. Po nalaženju ovog suda, odluka o tužbenom zahtevu ovakve vrste spora donosi se u zavisnosti od činjenica utvrđenih u svakom konrektnom slučaju. Potreba odlučivanja o posebnoj reviziji stranke, radi ujednačavanja sudske prakse postoji ako sudovi različito presuđuju u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, a ukazivanje revidenta na različitu sudsku praksu ne znači nužno da postoji neujednačena sudska praksa u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Uz sve navedeno, revident se poziva i na bitne povrede odredaba parničnog postupka koje ne predstavljaju razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Shodno iznetom na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi isplate duga tužilac je podneo 11.02.2010. godine, a vrednost predmeta spora je 103.909,13 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23).
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
