Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 644/23 od 02.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 61/19 od 06.10.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu šestom izreke, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje na ime neuplaćenih iznosa za dobrovoljno penzijsko osiguranje, tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Revizijom se određeno ne ukazuje na ispunjenost tih uslova.

U ovoj pravnoj stvari, odlučeno je o pravima i obimu naknade štete koja tužilji pripada primenom regulative o pravnim posledicama nezakonitog prestanka radnog odnosa i obavezi tuženog u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, sadržanoj u odredbama člana 191. stavovi 1-4 Zakona o radu. Pobijanim delom pravnosnažne presude odbijen je zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na ime doprinosa za dobrovoljno penzijsko osiguranje za period od juna 2013. godine do oktobra 2018. godine preko nadležnog fonda uplati pojedinačno određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom. Imajući u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i navode iznete u reviziji, kao i da je tuženom naložena uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kako propisuje odredba člana 191. stav 4. Zakona o radu, u domen čije primene ne ulazi obračun i uplata premije za dobrovoljno penzijsko osiguranje, a ni ostalih odredaba tog člana, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispuljeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, a ovde to nije slučaj.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 21.02.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva iznosi 779.828,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilje nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković