Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2348/2022
13.03.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Seničić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VP 2895 Lađevci, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3683/21 od 17.03.2022. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3683/21 od 17.03.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3683/21 od 17.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 724/19 od 06.10.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime zakonske zatezne kamate zbog docnje u isplati zarade u periodu od 01.01.2010. godine do 06.01.2019. godine (kao dana isplate glavnog duga), isplati iznos od 143.669,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.10.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 68.573,39 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3683/21 od 17.03.2022. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.

Prema stanju spisa, tužilja je tužbom tražila isplatu zatezne kamate na novčani iznos koji joj je tužena isplatila 06.01.2019. godine, a koji joj je isplaćen na ime razlike u plati počev od 01.01.2010. godine zaključo sa 31.12.2018. godine, u skladu sa rešenjem tužene od 16.08.2017. godine. Naime, tužilji je plata u spornom periodu obračunava i isplaćivana primenom pogrešnih koeficijenata. Korekcija koeficijenta izvršena je navedenim rešenjem tužene od 16.08.2017. godine, usled čega je nastala razlika u plati koja je dospevala sa dospelošću plate isplaćene u manjem iznosu od pripadajućeg (obračunato primenom koeficijenta iz rešenja od 16.08.2017. godine). Rokovi za isplatu plate propisani su zakonom i njihovim protekom poslodavac – obveznik isplate plate dolazi u docnju, kako je to propisano članom 324. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i u obavezi je da plati zateznu kamatu na dugovani iznos glavnice shodno članu 277. stav 1. istog zakona. Dugovana zatezna kamata, nakon isplate glavnog potraživanja može biti predmet samostalnog tužbenog zahteva i na to potraživanje može se tražiti zatezna kamata od dana kada je podnet zahtev za njenu isplatu, kako je to propisano članom 279. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. O tužbenom zahtevu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili primenom člana 110. stav 1. Zakona o radu, kojim je uređeno pitanje kada se vrši isplata plate, u vezi sa članom 277. stav 1. i 279. Zakona o obligacionim odnosima, kojima je propisana obaveza dužnika koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze da plati zateznu kamatu, odnosno da se na iznos neisplaćene zatezne kamate može zahtevati zatezna kamata od dana kada je sudu podnet zahtev za njenu isplatu. Stoga, ne postoji potreba za tumačenjem člana 277. stav 1. i 279. Zakona o obligacionim odnosima, kao ni potreba tumačenja člana 295. stav 2. istog zakona, jer je tužena pogrešnu primenu ove odredbe zakona isticala i u žalbi, a taj navod bio je predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda.