U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Stanić, advokat iz ..., protiv tuženih VV PR vlasnika ... „GG“ ... i Privrednog društva „ DD“ doo iz ..., koje zastupa Predrag Savić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 245/19 od 02.02.2022. godine, u sednici održanoj dana 13.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 245/19 od 02.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici P1 7/18 0d 16.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja AA bila u stalnom radnom odnosu kod prvotužene VV PR vlasnika ... (...) ... „GG“ ... u periodu od 25.06.2011. godine pa do 23.07.2013. godine, a da je u periodu od 24.07.2013. godine pa do 10.07.2014. godine, bila u stalnom radnom odnosu kod drugotutuženog Privrednog društva „ DD“ doo iz .... Stavom drugim izreke, obavezana je prvotužena VV PR vlasnika ... (...) ... „GG“ da tužilji AA, za period od 25.06.2011. godine do 23.07.2013. godine, plati a) na ime pripadajuće razlike minimalne zarade iznos od 108.082,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od datuma dospeća pa do isplate, b) na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor iznos od 36.981,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od dospeća pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je drugotuženi PD „DD“ da tužilji AA, za period od 24.07.2013. godine do 10.07.2014. godine, plati a) na ime pripadajuće razlike minimalne zarade iznos od 57.731,26 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od datuma dospeća pa do isplate, b) na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor iznos od 16.795,52 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od dospeća pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa su obavezani tuženi da u ume i za račun tužilje AA isplate nadležnom RFPIO-filijala Valjevo doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na zarade i to prvotužena VV PR vlasnika ... (...) ... „GG“ za period od 25.06.2011. godine pa do 23.07.2013. godine, a drugotuženi PD „ DD“ doo, za period od od 24.07.2013. godine do 10.07.2014. godine, u visini koja će se obračunati na zakonom propisanu osnovicu koja bude na snazi na dan uplate na svaki pojedinačni mesečni iznos zarade. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja BB bila u stalnom radnom odnosu kod prvotužene VV PR vlasnika ... (...) ... „GG“ ... u periodu od 17.08.2010. godine pa do 23.07.2013. godine, a da je u periodu od 24.07.2013. godine pa do 10.07.2014. godine, bila u stalnom radnom odnosu kod drugotutuženog Privrednog društva „ DD“ doo iz ... . Stavom šestim izreke, obavezana je prvotužena VV PR vlasnik ... (...) ... „GG“ da tužilji BB, za period od 17.08.2010. godine do 23.07.2013. godine, plati a) na ime pripadajuće razlike minimalne zarade iznos od 124.428,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od datuma dospeća pa do isplate, b) na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor 50.596,59 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od dospeća pa do isplate. Stavom sedmim izreke, obavezan je obavezan je drugotuženi PD „DD“ da tužilji BB, za period od 24.07.2013. godine do 10.07.2014. godine, plati a) na ime pripadajuće razlike minimalne zarade iznos od 58.658,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od datuma dospeća pa do isplate, b) na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor iznos od 16.861,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od dospeća pa do isplate. Stavom osmim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa su obavezani tuženi da u ume i za račun tužilje BB isplate nadležnom RFPIO-filijala Valjevo doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na zarade i to prvotužena VV PR vlasnika ... (...) ... „GG“ za period od 17.08.2010. godine pa do 23.07.2013. godine, a drugotuženi PD „DD“ doo za period od od 24.07.2013. godine do 10.07.2014. godine, u visini koja će se obračunati na zakonom propisanu osnovicu koja bude na snazi na dan uplate na svaki pojedinačni mesečni iznos zarade. Stavom devetim izreke, obavezani su tuženi da tužiljama solidarno na ime tropkova postupka plate iznos od 322.725, 00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. Dopunskim rešenjem istog suda P1 7/18 od 27.11.2018. godine, obavezani su tuženi da tužiljama solidarno na ime troškova postupka plate iznos od 8.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, a odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova za sastav podneska od 20.11.2018. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 245/19 od 02.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potrđeno dopunsko rešenje u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiljama naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 40.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je drugostepeni sud pravilno primenio sve odredbe tog zakona i za svoju odluku ocenom dokaza dao jasne i dovoljne razloge o svim bitnim činjenicama. Navodi revidenta da je prvostepeni sud bio u obavezi da po službenoj dužnosti odbaci tužbu kao neurednu, jer tužba nije uredno potpisana i pečatirana, predstavljaju ukazivanje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u vezi članom 294. stav 1., člana 98. i 192. ZPP koja nije propisana kao revizijski revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Razlozi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred drugostepenim sudom, pred kojim je otvorena rasprava u smislu člana 383. stav 3. ZPP, sledi da je tužilja AA stupila na rad kod tužene VV PR vlasnika ... „GG“ ..., dana 25.06.2011. godine i to na poslovima pripreme mesa za roštilj, pa je bez prekida rada nastavila da radi kod tuženog Privrednog društva „ DD“ doo iz ..., počev od 24.07.2013. godine do 10.07.2014. godine, kao i da je tužilja BB stupila na rad kod tužene VV PR vlasnika ... „GG“ ..., dana 17.08.2010. godine, na poslovima pripreme mesa i testa za roštilj i da je bez prekida rada nastavila da radi kod tuženog Privrednog društva „DD“ doo iz ..., počev od 24.07.2013. godine do 10.07.2014. godine. Poslove u vezi sa radnjom je vodio ĐĐ suprug VV, koja je potvrdila da su tužilje dolazile u njenu ... da rade. Radni dan tužilja je počinjao u 6,30 časova, a ... je počinjala da radi u 7,00 časova, stim što su tužilje pre početka rada morale da očiste i založe roštilj i očiste vitrinu. Tužilja AA je imala zadatak da meso iz vitrine stavi na roštilj, da ga pazi na roštilju i da za to vreme poslužuje goste koji su sedeli u ... ili na terasi, a tužilja BB je radila u pekari gde je pravila lepinje za pljeskavice, a po potrebi posla radila je na pripremi testa i mesa za roštilj i kuvala jela za restoran. Prva smena se završavala u 14,00 časova, a druga je zvanično trajala do 22,00 časova, stim što su ostajale da rade i prekovremeno. Zarada tužilja je iznosila po 15.000,00 dinara, sem za poslednja dva meseca kada je zarada tužilje AA iznosila 18.000,00 dinara, a tužilje BB 22.000,00 dinara. Zaradu su primale na ruke, nije im omogućeno korišćenje godišnjeg odmora, sem u poslednjoj godini kada su bile na odmoru 10 dana. Tuženi u svojstvu poslodavca sa tužiljama pre njihovog stupanja na rad nisu zaključili ugovore o radu. Visina razlike između primljene zarade i minimalne zarade, neisplaćenih doprinosa i naknade za neiskorišćeni godišnji odmor utvrđena je iz nalaza veštaka ekonomsko-finansijske struke. Objekat ... je bio prvo u vlasništvu SUZTR „GG“, a potom PD „DD“. U registar APR upisan je privremeni prekid rada SUZRT „GG“ od 01.08.2012. godine, stim što nije izvršeno brisanje iz registra i bio je aktivan pravni subjekat, dok je PD „DD“ upisan u registar 23.07.2013. godine.

Drugostepeni sud je kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, odbio žalbu tuženih, nalazeći da su tužilje stupile na rad prvo kod tuženog SUZTR „GG“, a potom kod tuženog PD „DD“, a kako tuženi u svojstvu poslodavca sa tužiljama pre njihovog stupanja na rad nisu zaključili ugovore o radu, što su bili u obavezi da učine prema odredbama člana 32. stav 1. Zakona o radu, to su tužilje u smislu člana 32. stav 2. tog zakona, danom stupanja na rad, zasnovale kod tuženih radni odnos na na neodređeno vreme. Obavezao je tužene da tužiljama isplate razliku između primljene zarade i minimalne zarade, naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora i da izvrši uplatu doprinosa za tužilje.

Ovakav zaključak drugostepenog suda je pravilan.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o radu, propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Stavom 2. ovog člana, propisano je da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Zakon o radu je uveo pravnu fikciju postojanja radnog odnosa, izraženu u napred navedenom članu. U sprovedenom postupku je utvrđeno da su tužilje stupile na rad kod tuženih, a da prethodno nisu zaključeni ugovori o radu. Tužilje su obavljale rad u objektu ... i to na poslovima i u periodu koje su navele i uspostavljeni odnos po svojoj sadržini i kvalitetu ima sve karakteristike radnog odnosa, kao što su radno vreme i zarada. Stoga, ovako uspostavljeni odnos sa karakteristikama radnog odnosa ispunjava uslove da se primeni pravna fikcija iz odredbe člana 31. stav 2. Zakona o radu, a samim tim tuženi su u obavezi da tužiljama shodno članu 110. i 111. Zakona o radu isplate razliku zarade između isplaćenih zarada i propisane minimalne zarade, da shodno članu 76. ovog zakona isplate naknadu štete zbog nekorišćenja godišnjeg odmora, čije korišćenje im je bilo onemogućeno, i da shodno članu 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje obračunaju i isplate doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Navodima revizije tuženih o pogrešnoj primeni materijalnog prava u stvari se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu karaktera radnog odnosa, odsustva volje i saglasnosti tuženih da se uspostavi radni odnos, perioda u kome je tužena SUZTR „GG“ obavljala delatnost, što je bez uticaja na odlučivanje pošto revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković