Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju sa neblagovremenom dopunom, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge date u pobijanoj odluci, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje AA koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah i o tom pravu i visini pravične novčane naknade odlučeno je primenom pravila iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno pravo na pravičnu novčanu naknadu i njena visina određuje se individualno u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja na primenu navedenog pravila, pa nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Po članu 468. stav 1. ZPP sporovima male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 13.03.2020. godine, sa zahtevom za naknadu štete tužilje AA od 50.000,00 dinara i za tužilju BB od 160.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, za svaku od tužilja, radi se o sporu male vrednosti, pa je revizija tužene nedozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP. U ovom slučaju ne može se primeniti član 403. stav 2. tačka 2. ZPP po kome je revizija dozvoljena zbog preinačenja, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koja reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opšteg pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković