Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Janjić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije – Republičke Direkcije za imovinu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd i Narodne banke Srbije, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o revizijama protivnika predlagača izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 10399/18 od 18.01.2022. godine, u sednici održanoj 24.04.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija protivnika predlagača Republike Srbije – Republičke Direkcije za imovinu izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 10399/18 od 18.01.2022. godine.

ODBACUJE SE kao neblagovremena revizija protivnika predlagača Narodne banke Srbije izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 10399/18 od 18.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu R1 18/17 od 05.03.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je predlog predlagača, pa je konstatovano da je predlagač AA iz ... zakupac na neodređeno vreme stana broj .., u zgradi .., Ulica ... broj .. u Beogradu, po strukturi dvoiposoban, ukupne površine 74 m2, što je protivnik predlagača Republika Srbija – Republička direkcija za imovinu dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, obavezan je predlagač da na ime zakupa stana iz stava 1. ovog rešenja plata protivniku predlagača mesečnu zakupninu u skladu sa članom 32. Zakona o stanovanju. Stavom trećim izreke, određeno je da ovo rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, sve dok takav ugovor između predlagača i protivnika predlagača ne bude zaključen. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu na neodređeno vreme stana broj .., u zgradi .., Ulica ... broj .. u Beogradu, po strukturi dvoiposoban, ukupne površine 74 m2 u odnosu na protivnika predlagača Narodnu banku Srbije. Stavom petim izreke, obavezan je protivnik predlagača Republika Srbija – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije da predlagaču na ime troškova postupka isplati 312.750,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 10399/18 od 18.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe protivnika predlačača i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev protivnika predlagača Republike Srbije – Republičke direkcije za imovine za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda, protivnici predlagača su izjavili revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijanog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 420. stav 6. u vezi člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 10/23) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP, Vrhovni sud je ocenio da revizija protivnika predlagača Republike Srbije – Republičke direkcije za imovinu nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revident ukazuje, nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno članu 407. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o davanju stana u zakup Savezne vlade – Komisije za stambena pitanja broj 771/1 od 14.09.1995. godine, odlučeno je da se predlagaču kao radniku Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove dodeli u zakup na neodređeno vreme dvoiposoban stan broj .., u zgradi broj .., ulica ... broj .. u Beogradu, površine 74 m2 vlasništvo Narodne banke Jugoslavije, da će predlagač isti koristiti sa suprugom BB i ćerkama VV i GG i na osnovu ovog rešenja zaključiti ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme sa nadležnim stambenim organom. Republička direkcija je, u vezi dopisa predlagača kojim je zahtevano da se utvrdi u kakvom su režimu predmetni stanovi u Ulici ... broj .., utvrdila da je Narodna banka Jugoslavije dala saglasnost Saveznom ministarstvu za unutrašnje poslove 5 R 2507/1 od 13.07.1995. godine za jednokratno korišćenje stana u zgradi broj .., ... broj .., radi rešavanja stambenih problema radnika MUP-a koji su sa svojim porodicama već useljeni, te da je nakon toga Savezna vlada – Komisija za stambena pitanja donela rešenje o davanju stana u zakup na neodređeno vreme i to: rešenje broj 771/1 od 14.09.1995. godine stan broj 1 radniku MUP-a, ovde predlagaču.

Narodna banka Srbije je, na dopis Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije od 10.08.2010. godine, svojim dopisom od 31.08.2010. godine dostavila obaveštenje da je Narodna banka Srbije nosilac prava korišćenja za četiri predmetna stana. Dopisom Republičke direkcije za imovinu RS od 01.08.2012. godine sud je obavešten da je Direkcija uvidom u jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u državnoj svojini utvrdila da je predmetni stan evidentiran kao državna svojina, vlasništvo Republike Srbije. Uvidom u podatke katastra nepokretnosti od 24.07.2012. godine ustanovljeno da je predmetna zgrada evidentirana kao zgrada poslovnih usluga i upisana kao državna svojina sa pravom korišćenja Narodne banke, ali da nije izvršen upis posebnih fizičkih delova zgrade, da je na k.p. .. KO ... kao vlasnik upisana Republika Srbija, sa pravom korišćenja Narodne banke Srbije, da je na istoj sagrađena stambena zgrada za kolektivno stanovanje broj .., u Ulici ... broj .. na kojoj je kao vlasnik upisana Republika Srbija sa pravom korišćenja Narodne banke. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 09.04.2013. godine utvrđeno je da se stan koji predlagač koristi nalazi levo od ulaza, gledano iz stepeništa zgrade u krugu Zavoda za izgradnju novčanica i kovanog novca „Topčider“ u Ulici ... broj .., objekat broj .., na k.p. .. i da se vodi pod brojem .. u ln .., te da korisna površina stana u Ulici ... broj .. iznosi 74 m2. Iz elaborata etažiranja dela stambenog objekta urađenog od Biroa za geodetske radove i obradu, podatka Geo smart od 27.11.2017. godine, utvrđeno je da je na k.p. .. KO ... sagrađen stambeni objekat, spratnosti P + 1, da stan broj .. čine prostorije u prizemlju, neto površine 72,10 m2, te da se stan broj .. sastoji od hodnika površine 5,82 m2, kupatila 3,78 m2, kuhinje sa trpezarijom površine 8,14 m2, sobe od 13,52 m2, sobe površine 20,97 m2 i dnevne sobe površine 19,87 m2.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja u vanparničnom postupku, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava doneli rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, uz osnovan zaključak da su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Vrhovni sud je ocenio da se revizijom neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Zakonom o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, ... 99/11), koji se primenjuje u ovom slučaju, članom 7. stavom 1. propisano je da se o zakupu stana zaključuje ugovor između vlasnika stana, odnosno nosioca prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini (u daljem tekstu: zakupodavac) i lica koje zakupljuje stan (u daljem tekstu: zakupac), dok članom 47. stav 2.i 3. istog Zakona da preduzeća i ustanove mogu u skladu sa svojim opštim aktom, odnosno propisom o rešavanju stambenih potreba da daju stanove u zakup na neodređeno vreme zaposlenim licima i da u tom slučaju lica kojima se dodeli stan imaju prava koja su ovim zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

Zakonom o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 od 28.09.2011. godine) u članu 26. propisano je da se raspolaganjem stvarima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, između ostalog, smatra i davanje stvari u zakup; u članu 27. stav 2. da o pribavljanju i raspolaganju nepokretnostima u svojini Republike Srbije za potrebe državnih organa i organizacija, odlučuje Vlada; dok u članu 36. stavu 1 da ugovore o pribavljanju i raspolaganju stvarima u svojini Republike Srbije iz člana 27. st. 2. ovog zakona, u slučajevima kada je akt o pribavljanju i raspolaganju donela Vlada, u ime Republike Srbije, zaključuje direktor Direkcije ili lice iz Direkcije koje on za to ovlasti, ako zakonom nije drukčije određeno.

Pravilna primena navedenih odredaba podrazumeva da je vlasnik odnosno nosilac prava raspolaganja na stanu, kao zakupodavac, dužan da sa licem kome je pravosnažnom odlukom stan dodeljen u zakup na neodređeno vreme, zaključi ugovor o zakupu tog stana na neodređeno vreme, jer se svojstvo zakuca stana na neodređeno vreme stiče zaključenjem ugovora o zakupu stana. U slučaju kada je akt o raspolaganju (dodeli stana koji je vlasništvo Republike Srbije u zakup na neodređeno vreme) donela Vlada, ugovor o zakupu stana u ime Republike Srbije zaključuje direktor Direkcije ili lice iz Direkcije koje on za to ovlasti.

U konkretnom slučaju, predlagaču je kao radniku Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove, rešenjem Savezne vlade – Komisije za stambena pitanja (rešenjem Vlade pravnog prethodnika Republike Srbije) od 14.09.1995. godine, dodeljen u zakup na neodređeno vreme dvoiposoban stan broj .., u zgradi broj .., Ulica ... broj .. u Beogradu, površine 74 m2, sada upisan kao vlasništvo Republike Srbije i određeno da će predlagač na osnovu tog rešenja zaključiti ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme sa nadležnim stambenim organom.

Imajući u vidu da je predmetni stan vlasništvo Republike Srbije i da je akt o raspolaganju (odluka od 14.09.1995. godine koja je konačna i pravnosnažna) donela Vlada, to je u skladu sa članom 26. i 36. stav 1. Zakona o javnoj svojini i članom 7 stav 1. i članom 47. stav 2. i 3. Zakona o stanovanju, nadležni organ za zaključenje predmetnog ugovora o zakupu, koji je time i pasivno legitimisan u ovoj vanparničnoj stavri, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije. Kako protivnik predlagača Republička direkcija za imovinu Republike Srbije nije sa predlagačem zaključila ugovor o zakupu predmetnog stana (ni nakon podnošenja predloga u ovoj vanparničnoj stvari), nižestepeni sudovi su osnovano zaključili da su ispunjeni uslovi iz člana 47. stav 2 i 3. Zakona o stanovanju u vezi člana 26. i 36. stav 1. Zakona o javnoj svojini za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme.

Iz navedenih razloga, navodima revizije nije dovedena u sumnju prvilnost i zakonitost pobijanog rešenja, pa je Vrhovni sud na osnovu člana 414. stav 1. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije protivnika predlagača Narodne banke Srbije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije blagovremena.

Prema članu 403. ZPP protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

Prema povratnici u spisu, drugostepena presuda je protivniku predlagača Narodnoj banci Srbije dostavljena 10.02.2022. godine. Poslednji dan za izjavljivanje revizije je dan kada sud ne radi 12.03.2022. godine (subota), zbog čega je rok od 30 dana istekao prvog narednog radnog dana 14.03.2022. godine (ponedeljak), pa je revizija podneta neposredno sudu 09.11.2022. godine, neblagovremena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija,

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković