.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22047/23
27.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oba iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slobodan Zlokolica, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Kristian Vencel, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 21/21 od 19.04.2023. godine, u sednici veća održanoj 27.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 21/21 od 19.04.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 21/21 od 19.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 21/21 od 19.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bečeju P 136/20 od 19.11.2020. godine, u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocima isplati novčane iznose od po 30.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, sa zakonskom zatznom kamatom od presuđenja do isplate i obavezan tuženi da tužiocima solidarno nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Revizijom nije konkretizovano pravno pitanje koje bi se razmatralo kroz institut izuzetne dozoljenosti revizije, niti su priložene odluke suda iz kojih bi proizlazila takva potreba. Navodi revizije koje se odnose na ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje kod ispitivanja uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 401. stav 2. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani. U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom članu 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 11.05.2020. godine. Tužiocu nisu jedinstveni suparničari pa se vrednost spora ceni u odnosu na svakog od tužilaca. Vrednost predmeta spora je 200.000,00 dinara za svakog od tužilaca i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
