Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.52/24 od 12.02.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA – advokata Nemanje Govedarice i Dušana Todorovića, a presuda Višeg suda u Beogradu K br.273/2021 od 19.05.2023. godine potvrđena, dok je žalba branioca okrivljenog AA – advokata Predraga Vasovića odbačena kao nedozvoljena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA – advokati Nemanja Govedarica i Dušan Todorović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i na povredu odredaba člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili dugostepenom sudu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da budu obavešteni o sednici veća Vrhovnog suda.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu navode da krivično delo zbog kog je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer ne postoje objektivni elementi predmetnog krivičnog dela, obzirom da okrivljeni nije preduzeo radnju neovlašćenog nošenja oružja. Prema stavu branilaca, izreka presude mora, osim naznačenja oružja, da sadrži i naznaku da se isto smatra vatrenim oružjem u smislu posebnog zakona, odnosno Zakona o oružju i municiji, obzirom da je krivično delo zbog kog je okrivljeni oglašen krivim delo sa blanketnom dispozicijom, koja u izreci nije navedena.

Suprotno izloženim navodima, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obzirom da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je radnje okrivljenog AA, opisane u izreci presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, budući da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja tog krivičnog dela.

Odredbom člana 348. stav 1. propisano je da ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstava, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, dok je stavom 4. istog člana propisano da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. tog člana će se kazniti zatvorom od 2 do 12 godina.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, te svestan da njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno nosio oružje i municiju i to pištolj marke „Crvena zastava“ model „70“, kalibra 7,65 h 17 mm, sa okvirom u kojem su se nalazila dva bojeva metka istog kalibra, na način opisan u izreci presude, to iz izreke pobijane presude, jasno prozilaze svi bitni elementi, kako subjektivni, tako i objektivni, krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Neosnovani su navodi branilaca okrivljenog kojima se ističe da u konkretnom slučaju nije navedena blanketna norma koju je okrivljeni prekršio, obzirom da, po nalaženju Vrhovnog suda, za postojanje predmetnog krivičnog dela, u izreci presude nije neophodno navesti blanketnu normu koja je prekršena, već je dovoljno da izreka presude sadrži sva bitna obeležja tog krivičnog dela, propisana Krivičnim zakonikom.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

U ostalom delu, branioci okrivljenog ističu da ne postoje dokazi koji govore u prilog tome da je okrivljeni nosio predmet krivičnog dela iz člana 348. ZKP, već da je isti držao, te da su i prvostepeni i drugostepeni sud izvedene dokaze pogrešno cenili, pri čemu polemišu i sa obrazloženjem i nižestepenih odluka, uz zaključak da je okrivljeni osuđen „isključivo na osnovu kontradiktornih izjava svedoka“.

Kako se izloženim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu odredaba člana 440. ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kog okrivljeni preko branilaca može podneti ovaj vanredni pravni lek, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković