Imajući u vidu činjenicu da je drugostepena presuda doneta nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, to je Vrhovni sud ispitao pravnosnažnu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a na neku drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka se u reviziji tužene posebno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je dana ...1975. godine u jutarnjim časovima primljena u Opštu bolnicu u Kruševcu radi porođaja. To joj je bila prva trudnoća. S obzirom da porođaj nije mogla da sprovede prirodno, oko 16 časova odvedena je u operacionu salu radi carskog reza. U 16,20 časova tužilja je rodila žensko dete za koje je u porođajnom protokolu upisano da je rođeno živo, da je primilo BSG vakcinu, ali je isto tako konstatovano da je APGAP SKOR deteta bio nula, što znači da dete nije davalo nikakve znake života. Dana ...1975. godine sačinjena je potvrda o smrti tužiljinog deteta prema kojoj dete rođeno ...1975. godine u 16,20 časova, da je vreme smrti ...1975. godine u 17 časova, da je smrt utvrdio lekar, da je uzrok smrti asphyxia livada te da je do smrti proteklo 40 minuta. O smrti ćerke obavešten je suprug tužilje, a tužilja je za tu činjenicu saznala nakon izlaska iz besvesnog stanja posle operacije. U bolnici su tužilji saopštili da je beba živela dva sata da je imala oštećenje mozga. Telo bebe nije predato roditeljima a tužilji su saopštili da je obavljena bolnička sahrana. Tužilja od 1978. godine živi u ... . Kada je 2011. godine došla u zemlju radi regulisanja lične dokumentacije za nju i članove porodice, po njenom zahtevu dobila je izvod iz matične knjige rođenih za preminulo dete i tom prilikom saopšteno joj je da njeno dete u dokumentaciji se ne vodi kao umrlo. Dana 03.06.2011. godine izdat joj je izvod iz MKR za dete u kojem činjenica smrti nije bila upisana a dana 11.10.2011. godine izvod u kome je upisano da je dete preminulo ...1975. godine. Zbog sumnje koje su se kod tužilje probudile počela je da istražuje. Saznala je da postoje dve prijave rođenja njene ćerke. Prema prijavi Medicinskog centra u Opštoj bolnici Kruševac matični broj .. na koji se nalazi pečat pisarnice od ...1975. godine proizlazi da je prijava rođenja deteta od 16 časova dana ...1975. godine od majke AA i oca BB i da je dete rođeno živo. To je prijavila babica VV zaposlena u to vreme u bolnici u Kruševcu. Ista babica je dala izjavu overenu pred Osnovnim sudom u Kruševcu Ov I 8997/2014 prema kojoj ona nije ovu prijavu potpisala u svojstvu ovlašćenog lica niti je popunila formular. Prema drugoj prijavi rođenja pod istim brojem na kojoj se nalazi datum ...1975. godine proizlazi da je ispod teksta navedeno „potpis majke“ ispod kojeg navoda je svojeručan potpis napisan imenom tužilje. Na ovoj prijavi se nalazi svojeručan potpis ovlašćenog lica. Prema overenoj izjavi pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod Ov I 8996/2014 od 01.07.2014. godine tužilja ovu prijavu nije potpisala. Na ovoj prijavi navedeno je da je dete rođeno ...1975. godine u 16,30 časova, navedena su imena roditelja AA i BB, da je dete živo rođeno i da je donošeno. S obzirom na sumnju koje su se probudile kod tužilje ista je angažovala advokata i podneta je prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu zbog izvršenih krivičnih dela iz čl. 116. i 117. KZ RS. Predmet je zaveden pod brojem Ktr 24/12. Od Policijske uprave Kruševac zatraženo je prikupljanje obaveštenja a radi saslušanja načelnika Zdravstvenog centra Kruševac na ginekološko-akušerskom odeljenju doktora GG koji je izvršio uvid u porođajni protokol tužene kao i u potvrdu o smrti deteta . Na osnovu ove dokumentacije iz zavoda proizlazi da je porođaj dana ...1975. godine izvršila doktor DD uz asistenciju doktora ĐĐ, da je bebu prihvatila babica EE, da je tužilja primljena u bolnicu u 7,40 časova da je vodenjak pukao u 10,30 časova i da je porođena carskim rezom u 16,20 časova, da je rodila žensko dete teško 3 kilograma, dugo 50 centimetara sa APGAP SKOR-om nula, što znači da nije davalo znakove života. Iz protokola je imenovani primetio da je upisano da je dete rođeno živo, što je verovatno kasnije izazvalo zabunu kao i upisana činjenica da je dete primilo BSG vakcinu što nema logike ako je APGAP SKOR bio nula. U izjavi datoj u policiji naveo je da postoji mogućnost da je reanimacija trajala 40 minuta ali bezuspešno. Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu je obavestilo tužilju da nije bilo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica po krivičnoj prijavi zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog deteta iz člana 116. i krivičnog dela promene porodičnog stanja iz člana 117. KZ RS. Obaveštena je da ukoliko želi može da podnese krivičnu prijavu protiv konkretnog lica uz navođenje konkretnih radnji za koje se to lice prijavljuje i dokazima kojima se to potvrđuje.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev, a drugostepeni sud je nakon otvorene rasprave utvrdio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan za iznos od 10.000 evra. Nalazi da je tužilja zahtev za naknadu štete zasnovala na činjenicama koje se tiču protivpravnih radnji bolnice u kojoj se porodila kao i državnih organa. Za sve te radnje činjenja ili nečinjenja preduzete od strane zaposlenog u Opštoj bolnici u Kruševcu (babica, lekar i druga lica zaposlena u zdravstvenom centru) odgovara upravo ova bolnica koja ima pravni subjektivitet kao pravno lice i to kako po propisima koji su bili na snazi u vreme kada je tužilja porođena (Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj službi („Službeni glasnik RS“, br. 32/68, 8/73 i 52/94).

Po oceni drugostepenog suda postoji odgovornost tužene Republike Srbije zbog propusta nadležnih državnih organa da tužilja pruži pouzdane podatke o činjenicama koje se odnose na sudbinu njenog deteta. Tužilji nisu pružene informacije pogodne da se utvrdi istina o statusu i sudbinu njenog deteta. Tužilja shodno članu 8. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda ima pravo na poštovanje porodičnog života doma i prepiske. Roditelji imaju pravo da u slučaju sumnje u sudbinu i status njihove novorođene dece saznaju istinu o tome a države imaju obavezu da im pruže pouzdane informacije o statusu i sudbini njihove dece. S obzirom da tužilja od navedenih državnih organa nije dobila zahtevane informacije povređeno joj je pravo na porodični život zbog čega ima pravo na pravičnu naknadu zbog povrede ovog prava saglasno odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome, drugostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev tužilje nije zastareo jer je tužilja dopisom od 20.04.2012. godine od strane Osnovnog tužilaštva obaveštena da po njenoj krivičnoj prijavi nije bilo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bilo kog lica. Od tada pa do podnošenja tužbe (04.02.2015. godine) nije protekao rok zastarelosti propisan odredbom člana 376. st. 1. i 2. ZOO, pa je stoga prigovor neosnovan. Pri svemu tome sud nalazi da je pravilna satisfakcija koja tužilji treba da pripadne je iznos od 10.000 evra, pa je zahtev u tom delu usvojio.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je nakon otvaranja rasprave pred tim sudom, pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio materijalno pravo.

Na osnovu odredbe člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije, sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Odredbom člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, propisano je da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju. Zbog toga se, od ratifikacije i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda neposredno primenjuju (Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list Srbije i Crne Gore, međunarodni ugovori'' br. 9/03, 5/05, 7/05 i (''Službeni glasnik RS'' međunarodni ugovori, br. 12/2010), što znači da sudovi svoju odluku mogu neposredno da zasnuju i na toj Konvenciji.

Odredbom člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, tako što svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.

U konkretnom slučaju, tužilja prilikom boravka u bolnici radi porođaja, a nakon što je dobila informaciju da je njeno dete preminulo, nije dobila nikakve informacije, niti dokumentaciju o uzroku smrti bebe, nalaz obdukcije, niti joj je telo bebe predato da ga sahrani, iako je ona to zahtevala. Pri tom je utvrđeno da u periodu od ...1984. godine (kada se tužilja porodila) do 31.12.1984. godine, nije sahranjeno, niti kremirano nijedno dete koje je rođeno ...1984. godine, pod prezimenom ''ŽŽ'', što je tada bilo prezime tužilje. Dakle, iako deo dokumentacije postoji (istorija porođaja i otpusnica), zbog protivrečnosti u njenom sadržaju (dat je matični broj mrtvo rođenom detetu koji je kasnije precrtan, pogrešno je navedeno vreme porođaja i pogrešan datum rođenja tužiljinog tadašnjeg supruga), kod tužilje postoji sumnja o sudbini njenog prvorođenog deteta, pa je Republika Srbija bila dužna da odgovori na njen zahtev i da joj pruži tražene informacije, što ona nije učinila. Svojim nedelotvornim ponašanjem, tužena je tužilji prouzrokovala štetu, tako što joj je povređeno pravo na poštovanje porodičnog života zajemčeno odredbom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer tužena nije preduzela adekvatne mere koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine tužiljinog deteta, pa tužilja ima pravo na novčano obeštećenje. Tužilja se obraćala, kako bolničkom osoblju tako i nadležnom organu tužene (podnošenjem krivične prijave), radi razjašnjenja okolnosti vezanih za navodnu smrt njenog prvorođenog deteta, pošto joj nije omogućeno niti da ga vidi niti da ga sahrani, što je sve kod tužilje prouzrokovalo opravdanu sumnju u tačnost podatka o smrti njenog deteta, pa zbog neznanja o sudbini svog deteta, ona trpi duševne bolove. Pošto tužena Republika Srbija ima pozitivnu obavezu da omogući ostvarivanje ljudskih prava garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je u ovom slučaju zanemarila tako što nije adekvatno odgovorila na zahtev tužilje da bude informisana o sudbini svog deteta, sledi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilja ima pravo na naknadu nematerijalne štete na osnovu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, u iznosu koji je taj sud pravilno odmerio i priznao tužilji.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

dr Ilija Zindović s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković