Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 24/22 od 22.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojio žalbu tužioca i žalbu tuženog i ukinuo Višeg suda u Novom Sadu P 1445/18 od 06.09.2021. godine u pobijanom usvajućem delu odluke o zakonskoj zateznoj kamati na pravnosnažno dosuđene iznose naknade materijalne štete (od 31.12.2010. godine do 06.09.2021. godine na iznos od 314.512,63 dinara, od 31.12.2011. godine do 06.09.2021. godine na iznos od 336.747,14 dinara i od 31.12.2012. godine do 06.09.2021. godine na iznos od 472.333,89 dinara) u odnosu na tuženog „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd i u pobijanom odbijajućem delu odluke (iz stava drugog izreke) i delu odluke o troškovima parničnog postupka u odnosu na oba tužena i obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljene dobiti (pored pravnosnažno dosuđenih iznosa naknade materijalne štete) solidarno isplate i iznos od 3.179.008,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.09.2021. godine do isplate i solidarno tužiocu naknade troškove postupka u iznosu od 1.111.056,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a tužbeni zahtev je odbijen u delu kojim je traženo da se solidarno obavežu tuženi da tužiocu isplate iznos od 207.872,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2010. godine do isplate, iznos od 205.863,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2011. godine do isplate i iznos od 210.189,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2012. godine do isplate, kao i tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 31.12.2010. godine do 06.09.2021. godine na dosuđeni iznos od 1.109.830,55 dinara, od 31.12.2011. godine do 06.09.2021. godine na dosuđeni iznos od 1.141.780,14 dinara i od 31.12.2012. godine do 06.09.2021. godine na dosuđeni iznos od 927.397,43 dinara i odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd obaveže na isplatu zakonske zatezne kamate na pravnosnažno dosuđene iznose naknade materijalne štete i to na iznos od 314.512,63 dinara od 31.12.2010. godine do 06.09.2001. godine, na iznos od 336.747,14 dinara od 31.12.2011. godine do 06.09.2021. godine i na iznos od 472.333,89 dinara od 31.12.2012. godine do 06.09.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 163.703,48 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 155.335,94 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac i tuženi „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd blagovremeno su izjavili reviziju i to tužilac pobijajući presudu u odbijajućem delu, a tuženi „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd protiv usvajajućeg dela, obe strane zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403.s tav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su revizije osnovane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom, u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 06.10.2009. godine, a koju je skrivio osiguranik tuženog „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd, tuženi BB, tužilac je zadobio teške telesne povrede, a tom prilikom su povređeni i putnici u vozilu VV i GG. Tužilac je rođen .... godine, završio je ..., po zanimanju je ... i u vreme saobraćajne nezgode bio je zaposlen u ... „...“ ... na radnom mestu ... . Tužilac je oženjen i živeo je u zajedničkom domaćinstvu sa suprugom i tri ćerke. Van radnog vremena intenzivno se bavio poljoprivrednom proizvodnjom (povrtarstvom i ratarstvom) i od 2005. godine imao je registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Posedovao je tri plastenika, jedan površine 240m2 sa grejanjem, drugi površine 432m2 bez grejanja i treći plastenik površine 240m2 bez grejanja. U ratarskoj proizvodnji koristio je površinu od 6ha 31a i 0.2m2, a u povrtarskoj proizvodnji u plastenicima površinu od 6a 72m2 i van plastenika površinu od 9a 39m2. Tužiocu je rasad bio glavna proizvodnja, a imao je mušterije koji su naručivali rasad kod njega, plaćajući ga avansno. Plastenička proizvodnja je bila kontinuirana i trajala je tokom cele godine. Tužilac je lično obavljao pretežan deo radova u ratarskoj proizvodnji sejući pšenicu, kukuruz i šećernu repu. Osim kukuruza koji je pretežno ostavljao za potrebe njegovog domaćinstva, ostala ratarske proizvode je prodavao. Deo povrtarskih proizvoda koje nije uspevao da proda, tužiocu je uz naknadu prodavala DD. Usled povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi, kod tužioca je došlo do potpunog i trajnog gubitka radne sposobnosti za poslove vezane za uzgoj povrća u plastenicima i za ratasku proizvodnju. Poljoprivredno zemljište je tužilac izdao u zakup za zakupninu od 700kg pšenice po katastarskom jutru, što izraženo u novcu čini protivvrednost od oko 16.000 dinara po jednom katastarskom jutru. Plastenike nije bilo moguće izdati u zakup, pa se zbog nekorišćenja jedan plastenik u međuvremenu srušio, a druga dva propadaju. Tuženi „Generali osiguranje Srbija“ ADO Beograd je povodom saobraćajne nezgode svim oštećenima u toj nezgodi na ime naknade štete isplatio iznos od 6.684.996,30 dinara (ukupan, stopom kretanja cene na malo diskontovani iznos izvršenih isplata na ime naknade štete na dan štetnog događaja iznosi 4.455.589,51 dinara). Tuženo osiguravajuće društvo je izvršilo više isplata u vezi sa štetnim događajem, a prema nalazu i mišljenju veštaka ekonomske struke suma osiguranja nije iscrpljena tim isplatama, uključujući naknadu štete koju tužilac potražuje.

Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka poljoprivredne struke, dr Jana Turana, koji je drugostepeni sud prihvatio, izgubljena dobit tužioca u ratarskoj proizvodnji u 2010. godini iznosi 34.593,18 dinara, u 2011. godini 306.327,28 dinara i u 2012. godini 161.181,32 dinara. U povrtarskoj proizvodnji u plastenicima izgubljena dobit u 2010. godini iznosi 1.340.750,00 dinara, u 2011. godini 1.123.200,00 dinara i u 2012. godini 1.189.550,00 dinara. Izgubljena dobit tužioca u povrtaskoj proizvodnji na otvorenom prostoru u periodu 2010.-2012. godine iznosi po 225.000,00 dinara za svaku godinu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je primenom odredbi člana 154, 178. stav 1, 185, 189, 190, 940. i 941. Zakona o obligacionim odnosima, zaključio da su tuženi odgovorni za štetu koju tužilac trpi na ime izmakle koristi i to u ukupnom iznosu od 4.302.601,80 dinara. Ovaj iznos predstavlja razliku između štete koju je veštak dr Jan Turan utvrdio u ukupnom iznosu od 4.926.526,99 dinara i iznosa od 528.000,00 dinara na ime prihoda koje bi tužilac mogao ostvariti izdavanjem poljoprivrednog zemljišta u zakup i iznosa od 95.925,21 dinar, koji se odnosi na štetu nastalu na kotlu za grejanje u plastenicima, za koju tužilac, po stanovištu drugostepenog suda, nije dokazao da je u uročno – posledičnoj vezi sa štetnim događajem. Na dosuđeni iznos tužiocu pripada zaknonska zatezna kamata od dana prvostepenog presuđenja do isplate.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su revizijski navodi da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članovima 8 i 273. ZPP.

Članom 8. Zakona o parničnom postupku propisano je načelo slobodne ocene dokaza, koje ovlašćuje sud da odlučuje na osnovu svog slobodnog uverenja, ali tako da to uverenje mora proizlaziti iz savesne i brižljive ocene dokaza i rezultata celokupnog postupka. Slobodna ocena dokaza isključuje proizoljnost, arbitrarnost i slobodno zaključivanje suda, a podrazumeva sadržajnu, suštinsku analizu i ocenu svakog dokaza ponaosob i uzajamnoj vezi sa drugim dokazima i utvrđenim činjenicama.

Prema odredbi člana 259. ZPP, sud će da izvede dokaz veštačenjem, ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Prema odredbi člana 264. istog zakona, veštačenje po pravilu, vrši jedan veštak, a sud može da odredi dva ili više veštaka, ako oceni da je veštačenje složeno (stav 1).

Odredbom člana 273. ZPP, propisano je da ako je određeno više veštaka, oni mogu da podnesu zajednički nalaz i mišljenje, ako se po nalazu i mišljenju slažu, a ako se u nalazu i mišljenju ne slažu, svaki veštak posebno iznosi svoj nalaz i mišljenje (stav 1); ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razlikuju ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan, nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa utvrđenim okolnostima, a ti nedostaci ne mogu da otklone ponovnim saslušanjem veštaka ili se pojavi sumnja u pravilnost datog mišljenja, sud će na predlog stranke da odredi novo veštačenje.

U ovom predmetu, najpre je na predlog tužioca izveden dokaz putem veštaka Rajka Simovića i Nedeljka Tice. Na predlog drugotuženog koji je istakao primedbe na njihov nalaz i mišljenje, izvedeno je potom veštačenje preko veštaka poljoprivredne struke Zorana Broćića. Pokušaj usaglašavanja ovih veštaka je ostao bez uspeha, pa je na predlog drugotuženog određeno i treće veštačenje preko veštaka dr Jana Turana. Prvostepeni sud je odluku zasnovao na nalazu i mišljenju Nedeljka Tice, dok je drugostepeni sud, otvorio glavnu raspravu i doneo odluku zasnovanu na nalazu i mišljenju veštaka dr Jana Turana.

Dakle, u u konkretnom slučaju vršeno je više veštačenja, a sudski veštaci su prilikom davanja nalaza i mišljenja primenili različite metodologije, jer ne postoje pisani dokazi o visini prihoda koje je tužilac ostvarivao u periodu pre povređivanja. Obaveza je drugostepenog suda bila da oceni svaki nalaz i mišljenje u svetlu slobodne sudijske ocene dokaza, pojedinačno i u skladu sa drugim dokazima, jer novo (poslednje) veštačenje nema, samo po sebi, veću dokaznu snagu od prethodnog. Pritom, ocena nalaza i mišljenja veštaka, s obzirom da sud ne poseduje stručna znanja za određene oblasti, podrazumeva ocenu njihove stručnosti i objektivnosti.

Međutim, prilikom donošenja odluke. drugostepeni sud nije dao obrazloženu ocenu kako nalaza i mišljenja koje je prihvatio, tako ni nalaza druga dva veštaka i razloge njihovog neprihvatanja. Stoga je izostala suštinska ocena dokaza od strane drugostepenog suda.

Iz tih razloga, pobijana drugostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju, drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, tako što će dati ocenu nalaza i mišljenja veštaka dr Jana Turana, kao i druga dva nalaza i mišljenja, uz navođenje jasnih argumenata za to, uzevši u obzir i primedbe koje su tokom postupka isticane od strane parničnih stranaka. Takođe, imaće u vidu da se u konkretnom slučaju potražuje izmakla korist, te da se zakonska zatezna kamata za ovaj vid štete dosuđuje od trenutka presuđenja kada je šteta utvrđena i dosuđena, po važećim tržišnim cenama u vreme presuđenja, a da nisu svi sudski veštaci visinu štete utvrdili prema cenama da dan presuđenja.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković