Presudom Višeg suda u Čačku Gž 915/21 od 23.09.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužilje i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 3757/18 od 25.02.2019. godine u stavu drugom izreke preinačena, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime povrede prava ličnosti isplati iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2019. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, a rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Kragujevcu P 3757/18 od 25.02.2019. godine potvrđeno.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Prema članu 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah i za duševne bolove zbog povrede prava ličnosti. Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, budući da je revizija usmerena na razrešenje konkretnog spora. U reviziji se navodi da drugostepeni sud nije dao obrazloženje u čemu se sastoji povreda prava ličnosti, što ukazuje na nedostatke koji se podvode pod bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. U reviziji se ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Revizijom se posebno ne ukazuje na zakonske razloge iz člana 404. stav 1. ZPP-a – na pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, neujadnačenu sudsku praksu u ovoj vrsti sporova, odnosno na potrebu novog tumačenja primenjenog materijalnog prava. Drugostepene presude priložene uz reviziju nisu primer neujednačene sudske prakse, jer su u njima ukinute prvostepene presude u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede prava ličnosti i predmeti vraćeni na ponovni postupak, kao ni rešenja o povlačenju tužbi. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije nedozvoljena.

Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete u kome je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 80.000,00 dinara.

Budući da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da revizija u sporovima male vrednosti nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena bez obzira na činjenicu što je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena presuda u odbijajućem delu. Ovo iz razloga što se kako je navedeno radi o sporu male vrednosti, pa u takvoj situaciji pravno dejstvo procesne norme (član 479. stav 6. ZPP) isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja prvostepene presude u smislu člana 403. stav 2. istog zakona.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu članova 404. stav 2. i 413. ZPP.

Tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković