Rev 4099/2023 3.1.2.8.3; naknada materijalne štete

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4099/2023
19.06.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., Mobilliti Group, DOO iz Osipaonice i CHEM-CO DOO iz Beograda, koje zastupa Neda Gajović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde – Osnovni sud u Smederevu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2513/21 od 09.03.2022. godine, u sednici održanoj 19.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2513/21 od 09.03.2022. godine u prvom, drugom, četvrtom i delu petog stava izreke, kojim je odbijen zahtev tužilaca AA iz ... i Mobilliti Group, DOO iz Osipaonice za obavezivanje tužene na naknadu troškova parničnog postupka.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2513/21 od 09.03.2022. godine u stavu trećem i u delu petog stava izreke kojim je odbijen zahtev tužioca CHEM-CO DOO iz Beograda za naknadu troškova parničnog postupka i predmet se vraća tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21688/16 od 16.11.2016. godine, prvim stavom izreke, obavezana je tužena da na ime naknade štete tužiocu AA iz ... isplati iznos od 49.000 evra, sa kamatom Evropske centralne banke obračunatom za period od 27.04.2009. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose i periode dospelosti od aprila 2009. godine, zaključno sa majem 2011. godine. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA za obavezivanje tužene na isplatu domicilne kamate na iznose označene u prvom stavu izreke. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da na ime naknade štete tužiocu Mobilliti Group, DOO iz Osipaonice isplati pojedinačno označene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od označenih perioda dospelosti do isplate počevši od novembra 2011. godine zaključno sa decembrom 2014. godine. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu CHEM-CO DOO iz Beograda plati naknadu za smeštaj fenil- sirćetne kiseline po naredbi Okružnog suda u Smederevu od 14.04.2009. godine, realizovan za period od 27.03.2009. godine do 27.09.2016. godine, u iznosu od 35.978.558,64 dinara. Petim stavom izreke, obavezana je tužena da poslovno- magacinski prostor u Osipaonici, Staro selo bb, isprazni od lica i stvari i preda na slobodno korišćenje tužiocu CHEM-CO DOO, kao zakupcu. Šestim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.251.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2513/21 od 09.03.2022. godine, prvim stavom izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21688/16 od 16.11.2016. godine, u prvom stavu izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo obavezivanje tužene da na ime naknade štete tužiocu AA iz ... isplati iznos od 49.000 evra sa kamatom Evropske centralne banke obračunatom za period od 27.04.2009. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose od datuma njihove dospelosti do isplate, za period od aprila 2009. godine zaključno sa majem 2011. godine. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u trećem stavu izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca Mobilliti Group, DOO iz Osipaonice kojim je traženo obavezivanje tužene da tužiocu na ime naknade štete isplati pojedinačno označene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od njihove mesečne dospelosti do isplate za period od novembra 2011. godine zaključno sa decembrom 2014. godine. Trećim stavom izreke, prvostepena presuda je preinačena u četvrtom stavu izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo obavezivanje tužene da tužiocu CHEM-CO DOO isplati naknadu za smeštaj fenil-sirćetne kiseline po naredbi Okružnog suda u Smederevu od 14.04.2009. godine, realizovan u periodu od 27.03.2009. godine do 27.09.2016. godine, u visini od 35.978.558,64 dinara. Četvrtim stavom izreke, prvostepena presuda je preinačena u petom stavu izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo obavezivanje tužene da poslovno-magacinski prostor u Osipaonici, Staro selo bb, isprazni od lica i stvari i isti preda na slobodno korišćenje tužiocu CHEM-CO DOO. Petim stavom izreke, prvostepena presuda je preinačena u šestom stavu izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za naknadu troškova prvostepenog postupka. Šestim stavom izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku, tužioci su zbog pogrešne primene materijalnog prava, shodno članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP izjavili reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija tužilaca AA iz ... i Mobilliti Group, DOO iz Osipaonice nije osnovana, dok je revizija tužioca CHEM-CO DOO iz Beograda osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije razlog zbog koga se revizija može izjaviti, u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, radi uslužnog skladištenja pšenice, đubriva i drugih ratarskih kultura za potrebe trećih lica, tužilac CHEM-CO DOO je u svojstvu zakupca sa tužiocem AA, kao zakupodavcem, dana 27.03.2009. godine, zaključio Ugovor o zakupu poslovno-magacinskog prostora u Osipaonici, površine 800 m2. Članom 2. i 3. ugovora konstatovano je da će se skladištiti fenil- sirćetna kiselina, zbog čega će zakupodavac obaviti potrebne radove radi sigurnosti objekta. Ugovor je zaključen na period od tri meseca za 1.000 evra mesečne zakupnine, s tim da posle tog roka ugovor prerasta u zakup na neodređeno vreme sa dvostrukim iznosom zakupnine.

Dana 16.05.2011. godine, tužilac CHEM-CO DOO je sa tužiocem Mobilliti Group, DOO, kao novim vlasnikom i zakupodavcem poslovnog prostora, zaključio aneks ugovora o zakupu, kojim je ugovorena zakupnina od 2.000 evra mesečno bez poreza na dodatu vrednost, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan fakturisanja, jer se zbog specifičnosti smeštene robe ista mora čuvati na poseban način.

Zapisnik o smeštaju robe od strane tužioca CHEM-CO DOO dana 27.03.2009. godine je sačinjen od strane nadležnog inspektora Ministarstva zdravlja, a naredbom istražnog sudije Okružnog suda u Smederevu Kri 78/09 od 14.04.2009. godine, kiselina težine 1960 kilograma u 53 najlonska džaka oduzeta je od trećih lica i smeštena u predmetni magacinski prostor. Krivični postupak vođen protiv BB, VV, GG i DD, zbog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ RS, okončan je rešenjem donetim dana 09.02.2015. godine kojim je postupak obustavljen zbog apsolutne zastarelosti, navedena roba je trajno oduzeta od tih lica, a Policijskoj upravi Smederevo naloženo je preuzimanje robe iz magacina i njeno uništenje. Kako uništenje opasnih materija nije u nadležnosti policije, načelnik Direkcije policije u Smederevu se obratio Ministarstvu zdravlja, a tužilac CHEM-CO DOO se dopisima od 28.10.2010. godine, 15.11.2010. godine, 14.07.2011. godine i 04.08.2011. godine, obraćao Okružnom sudu u Smederevu i Osnovnom sudu u Smederevu tražeći da se reši pitanje smeštaja fenil-sirćetne kiseline i zahtevao plaćanje njenog čuvanja prema fakturama ispostavljenim u periodu od 06.05.2011. godine do 27.12.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je shodno članu 172. ZOO tužena odgovorna za štetu koju su tužioci pretrpeli zbog neplaćanja zakupnine u period od marta 2009. godine zaključno sa septembrom 2016. godine, te je tužbeni zahtev u celosti usvojio.

Drugostepeni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda kao pravilno već je po žalbi tužene pobijanu presudu preinačio i tužbeni zahtev u celosti odbio kao neosnovan. U obrazloženju odluke je naveo da potraživanje tužilaca AA i Mobilliti Group DOO, kao zakupodavca, po osnovu naknade štete u visini neplaćene zakupnine nije osnovano, jer tužena Republika Srbija nije pasivno legitimisana pošto nije bila u materijalno-pravnom odnosu sa tim licima po osnovu ugovora o zakupu. U odnosu na tužioca CHEM-CO DOO tužena Republika Srbija jeste pasivno legitimisana, ali je tužbeni zahtev neosnovan, jer protivno članu 228. u vezi sa članom 231. ZPP taj tužilac nije dokazao visinu svog potraživanja prema tržišnim cenama u vreme presuđenja, odnosno nije predložio izvođenje dokaza ekonomsko- finansijskim veštačenjem, a ugovorena visina zakupnine, na koji je tužilac CHEM- CO DOO kao zakupac pristao, ne može biti merodavna i obavezujuća tražbina prema tuženoj, na osnovu člana 172. ZOO.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda u pogledu neosnovanosti potraživanja istaknutog od strane tužilaca AA i Mobilliti Group DOO.

Članom 567. stav 1. ZOO propisano je da se ugovorom o zakupu zakupodavac obavezuje da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu, dok je članom 583. stav 1. istog zakona propisano da je zakupac dužan plaćati zakupninu u rokovima određenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobičajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, tužilac CHEM-CO DOO je sa tužiocima AA i Mobilliti Group DOO zaključio ugovor o zakupu i njegov aneks i bio je dužan da zakupninu blagovremeno plaća u ugovorenim iznosima, nezavisno od postojanja rešenja Okružnog suda u Smederevu kojim mu je povereno skladištenje robe oduzete tokom krivičnog postupka. Tužena Republika Srbija nije bila ugovarač ni saugovarač navedenog zakupodavnog odnosa, pa ne može biti ni pasivno legitimisana za plaćanje naknade štete u visini neizmirenih zakupnina ugovrenih u okviru poslovnog odnosa zasnovanog između tužilaca.

Kako je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrđeno da je skladištena roba u međuvremenu izmeštena iz zakupljenog poslovno-magacinskog prostora, pravilna je odluka drugostepenog suda kojom je kao neosnovan odbijen zahtev tužioca CHEM-CO DOO za obavezivanje tužene da taj prostor isprazni i da ga preda na korišćenje tom pravnom licu.

Kako je pravnosnažnom sudskom odlukom u celosti odbijen zahtev tužilaca AA i Mobilliti Group DOO, pravilna je i odluka kojom je odbijen njihov zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, shodno članu 153. ZPP.

Na osnovu izloženog, shodno članu 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Međutim, prema stanovištu Vrhovnog suda, pobijana odluka u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca CHEM-CO DOO za isplatu naknade za smeštaj kiseline, doneta je pogrešnom primenom materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Na osnovu zapisnika Ministarstva zdravlja i rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Smederevu, tužiocu CHEM-CO DOO je povereno skladištenje opasne fenil – sirćetne kiseline, oduzete od trećih lica u odnosu na koja je vođen postupak zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljene trgovine iz člana 243. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ RS. U cilju izvršavanja poverenog zaduženja, taj tužilac je iznajmio skladišni prostor na osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme od tri meseca za zakupninu od 1.000 evra mesečno. Zbog prirode navedene opasne robe skladište je moralo da se posebno pripremi i obezbedi. Po isteku ugovorenog perioda ugovorni odnos je shodno članu 4. stav 4. ugovora aneksom produžen na neodređeno vreme za zakupninu od 2.000 evra mesečno. Iznose fakturisane od zakupodavca zakupac je redovno dostavljao sudu, koji zakupninu nije plaćao niti je na njen iznos stavljao primedbe, a po zahtevima zakupca od 28.10.2010. godine, 15.11.2010. godine, 14.07.2011. godine i 04.08.2011. godine da se roba izmesti kako bi on mogao da se bavi svojim redovnom delatnošću uslužnog skladištenja poljoprivrednih proizvoda za treća lica, Okružni sud u Smederevu i Osnovni sud u Smederevu nisu postupali.

U ovoj činjenično-pravnoj situaciji, ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da je teret dokazivanja realne visine zakupnine predlaganjem ekonomsko-finansijskog veštačenja bio na tužiocu CHEM-CO DOO. Kao dokaz visine ugovorene zakupnine tužilac je, kao zakupac, dostavio ugovor i aneks ugovora o zakupu i priložio je kopije faktura prosleđenih nadležnom sudu. Kod takvog stanja stvari tužena je shodno članu 228. ZPP bila dužna da u slučaju sumnje u stvarne iznose zakupnine i osporavanja ugovorene zakupodavne cene, pokaže dokaznu aktivnost koja će rezultirati utvrđivanjem realne visine zakupnine za prostor površine 800 m2 u Osipaonici u vreme donošenja sudske odluke, kako je regulisano članom 189. stav 2. ZOO.

Saglasno izloženom, prilikom ponovnog odlučivanja drugostepeni sud će postupajući shodno članu 383. stav 4. ZPP pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje od koga zavisi primena odredbe člana 172. ZOO, te će razmotriti osnovanost tužbenog zahteva istaknutog od strane tužioca CHEM-CO DOO i za svoju odluku daće jasne i potpune razloge.

Kako odluka o troškovima parničnog postupka zavisi od ishoda spora među stranakama, ukinuto je i rešenje o troškovima parničnog postupka u odnosu na tužioca CHEM-CO DOO.

Na osnovu izloženog, shodno članu 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković