Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 2402/20 od 27.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužioca-protivtuženog i tuženih- protivtužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Pirotu P 186/2018 od 03.07.2020. godine u stavu drugom, u usvajajućem delu stava trećeg, u stavu četvrtom, u usvajućem delu stava petog i u stavovima šestom i sedmom izreke, dok je ista presuda preinačena u stavu prvom, u odbijajućem delu stava trećeg i u stavu osmom izreke, tako što je utvrđeno da je tužilac vlasnik dela kat. parcele .. KO ..., u površini od 175m2, u merama i granicama bliže navedenim u tom stavu izreke, što su tuženi dužni da priznaju i da trpe da se tužilac uknjiži u katastar nepokretnosti na osnovu presude. Stavom drugim izreke, naloženo je tužiocu-protivtuženom da prestane prolaz pešice, zapregom i motornim vozilima preko parcela tuženih .. i .. KO ... pod pretnjom novčanog kažnjavanja. Stavom četvrtim trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi i tuženi-protivtužioci blagovremeno su izjavli revizije, i to tužilac u delu kojim je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu o usvajanju protivtužbenog zahteva za naknadu štete, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, a tuženi-protivtužioci protiv preinačujućeg dela drugostepene presude kojim je usvojen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac vlasnik dela kat. parcele .. KO ..., zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 1023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je naknada imovinske štete na objektu tuženih- protivtužilaca usled radnji tužioca, a pobijana odluka kojom je odbijen tužbeni zahtev u tom delu, doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pri čemu do primene instituta posebne revizije propisane odredbom člana 404. stav 1. ZPP ne dovodi svaka pogrešna primena materijalnog prava, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj. Ukazivanje revidenta u reviziji na neujednačenu sudsku praksu je bez uticaja na odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji, imajući u vidu da uz reviziju nisu priložene drugačije odluke sudove donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca-protivtuženog izjavljene protiv potvrđujućeg dela pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Protivtužbu radi utvrđenja, činidbe i naknade štete tuženi-protivtužioci su podneli 24.04.2015. godine, a vrednost predmeta spora u pobijanom delu je 44.376,50 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u preinačujućem delu primenom odredbe člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP i ocenio da je revizija tuženih- protivtužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 483. ZPP, pošto je pobijanu presudu zasnovao na drugačijoj oceni dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, bez održane rasprave, zbog čega je pogrešno primenio odredbu člana 8. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kat. parcele .. KO ..., a tuženi-protivtužioci su suvlasnici susednih kat. parcela .. i .., obe KO ..., sa udelom od po ½. Tužilac je pravo svojine na kat. parceli .. stekao po osnovu ugovora o poklonu zaključenim sa njegovim ocem, kao poklonodavcem, a otac tužioca je tu parcelu kupio na osnovu sudski overenog ugovora o kupoprodaji od 06.09.2010. godine od pravnih sledbenika prvobitnih vlasnika, sada pok. GG i DD. Pok. GG je pre svoje smrti (umro je 80. –ih godina prošlog veka) sagradio stambenu zgradu i pomoćne objekte na parceli .. KO ... . Sada pok. GG i pravni prethodnik tuženih, sada pok. ĐĐ, 1974. godine hteli su da legalizuju faktičko stanje na terenu i po njihovom nalogu je Služba za katastar nepokretnosti sačinila skicu 8/74 na kojoj su prikazane parcele u starom stanju i novosnimljene granice istih i deoba na osnovu tadašnjeg faktičkog stanja, ali ova skica nikada nije sprovedena u katastru, jer nije dostavljena isprava podobna za promenu površina parcela i vlasništva, tako da je površina parcele ostala ista, kao i pre snimanja. Prema nalazu i mišljenju veštaka geodetske struke, na parcelama broj .. i .. KO ... postoje pomoćni i stambeni objekti. Granična linija imeđu ovih parcela na licu mesta (faktička međa) promenjena je u odnosu na stanje u katastarskom operatu, i to tako što je deo kat. parcele .. zauzet u korist parcele .., i to izgradnjom pomoćnih objekata na parceli .. i postavljanjem metalnih stubova za žičanu ogradu u preostalom prostoru. Površina dela parcele .. zauzeta u korist parcele .., na kom delu se nalaze delovi pomoćnih objekata sa parcele .., kao i pomoćni objekat kroz koji se prolazi da bi se ušlo u dvorište parcele .., iznosi ukupno 175 m2, u datim merama i granicama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, revizijom tuženih-protivtužioca pobijanim delom odluke, zaključio da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine na zauzetom delu parcele tuženih-protivtužilaca u korist tužioca-protivtuženog, jer ni tužilac, ni pravni prethodnici tužioca, nisu bili savesni držaoci navedene nepokretnosti. Pok. GG je znao za zauzeće još od 1974. godine, pok. DD je takođe morala znati za to kao supruga GG, a savesnost naslednika pok. DD (DD je umrla 2008. godine) i tužioca nije dovoljna, jer je za sticanje svojine održajem potreban rok od 20 godina, koji u konkretnom slučaju nije istekao , pa je stoga tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda u delu koji se odnosi na to da nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine održajem. Međutim, ocenio je da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je otac tužioca od naslednika sada pok. DD, žene pok. GG, kupio celokupnu imovinu koja je bila predmet nasleđivanja prodavaca po rešenju o nasleđivanju od 23.06.2009. godine, a među kojom imovinom je i kat. parcela .. KO ... sa svim zgradama. Takođe je ocenio da je nesporno da je ocu tužioca prilikom kupovine kat. parcele .. KO ... od strane prodavaca na licu mesta pokazano šta kupuje, odnosno da se radi o parceli koja se graniči sa parcelom tuženih- protivtužilaca, da na ulazu postoji kapija, porodična kuća i pomoćni objekat kroz koji se prolazi prilikom ulaska u dvorište, a da mu nije predočeno da su pomoćni objekti izgrađeni na parceli tuženih-protivtužilaca, niti su im pokazane tačne mere i granice u delu dvorišta na kojoj se graniči sa susednom parcelom, budući da ni sami prodavci kao naslednici nisu bili upoznati sa datim okolnostima, što su potvrdili u svojim iskazima. Stoga je po stanovištu drugostepenog suda, a s obzirom da sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva, zaključio da je tužilac-protivtuženi po osnovu ugovora o kupoprodaji, odnosno ugovora o poklonu postao vlasnik kat. parcele .. KO ... i spornog dela kat. parcele .. KO ..., bez obzira na upisano stanje u katastru nepokretnosti. Tužilac je zajedno sa svojim ocem prilikom kupovine isplatio kupoprodajnu cenu za onu imovinu koja im je pokazana od strane prodavaca, a radi se o objektu izgrađenom na tuđem zemljištu, kao i u delu dvorišta koje je tužiocu pokazano od strane prodavaca, do žičane ograde postavljene od strane tuženih. Stoga je prvostepena presuda preinačena i usvojen tužbeni zahtev priznavanjem tužiocu prava svojine na spornom delu kat. parcele po osnovu ugovora o kupoprodaji, odnosno ugovora o poklonu, a ne na osnovu održaja.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom tuženih-protivtužilaca osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. stav 3. ZPP. Naime, pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak čitanjem isprava, te saslušanjem parničnih stranaka i svedoka, uviđajem na licu mesta, te veštačenjem putem veštaka geodetske i građevinske struke, pa je nakon ocene ovih dokaza, prvostepeni sud odlučio o tužbenom zahtevu. Međutim, drugostepeni sud je bez otvaranja rasprave, svoju odluku zasnovao na činjenicama koje nisu utvrđene u prvostepenoj presudi i ne nalaze se u činjeničnom zaključku prvostepenog suda, čime je promenio utvrđeno činjenično stanje bez održavanja rasprave i ponavljanja izvedenih dokaza.

Činjenično stanje, drugačije od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, drugostepeni sud može utvrditi samo na osnovu rasprave održane pred drugostepenim sudom, a u konkretnom slučaju, drugostepeni sud nije otvorio raspravu, pa je učinio navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Naime, neke od relevatnih činjenica drugostepeni sud sam utvrđuje iz iskaza svedoka prodavca (koji iskaz u tom delu prvostepeni sud nije ocenio), a pojedine činjenice, suprotno stanju u spisima, tretira kao nesporne.

Stoga će u ponovnom postupku drugostepeni sud doneti novu odluku o žalbi imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, te ako nađe da je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove već izvedeni dokazi u skladu sa ovlašćenjem iz člana 383. stav 3. ZPP, zakazaće raspravu na kojoj će ponovnim izvođenjem dokaza pouzdano utvrditi relevantne činjenice za presuđenje, a vezano za to da li je otac tužioca od ranijih vlasnika kupio već sazidane objekte u stanju u kakvom se i sada nalaze, da li je izvodio nove radove na tim objektima u smislu zauzeća parcele tuženih- protivtužilaca, čije uklanjanje tokom života pravnih prethodnika tužilaca nije traženo, te da li je u momentu kupoprodaje žičana ograda između ove dve parcele bila postavljena od strane tuženih-protivtužilaca.

Iz izloženih razloga, drugostepena presuda je u pobijanom preinačujućem delu ukinuta, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe odredbe člana 163. stav 4. ZPP.

Na osnovu izloženog, doneta je odluka kao u stavu trećem izreke primenom odredbe člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković