Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Simović, advokat iz ... protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Pašić, advokat iz ... i Republike Srbije-Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1888/23 od 05.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 21.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene Republike Srbije, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1888/23 od 05.04.2023. godine , kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Republike Srbije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1888/23 od 05.04.2023. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1747/22 od 29.11.2022. godine obavezani su tuženi da tužiocu AA iz ... solidarno isplate naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 120.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja životnih aktivnosti 133.000,00 dinara, na ime naruženosti 30.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 133.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2022. godine do isplate (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu isplate još 214.000,00 dinara ukupno na ime naknade nematerijalne štete (stav drugi izreke). Obavezani su tuženi da tužiocu BB iz ... solidarno isplate naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 367.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja životnih aktivnosti 800.000,00 dinara, na ime naruženosti 120.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 334.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2022. godine do isplate (stav treći izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu isplate još 829.000,00 dinara ukupno na ime naknade nematerijalne štete (stav četvrti izreke). Obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 802.421,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izršnosti do isplate (stav peti izreke). Odbijen je zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova postupka od 29.11.2022. godine do izvršnosti (stav šesti izreke).

Presudom presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1888/23 od 05.04.2023. godine odbijene su , kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1747/22 od 29.11.2022. godine u prvom, trećem i petom stavu izreke (stav prvi izreke). Odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena drugog reda je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023- drugi zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom obavezani su tuženi da tužiocima solidarno isplate naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životnih aktivnosti, pretrpljenih fizičkih bolova, straha i duševnih bolova zbog naruženosti. O osnovanosti tužbenog zahteva prema tuženom prvog reda odlučeno je na osnovu krivice iz člana 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, a o odgovornosti tuženog drugog reda na osnovu odredbe člana 170. ZOO. O zastarelosti potraživanja tužilaca protiv tuženog drugog reda odlučeno je na osnovu odredbe člana 377. ZOO, jer za štetu prouzrokovanu krivičnim delom, ako je za krivično gonjenje predviđen duži rok zastarelosti od rokova propisanih članom 376. ZOO, zahtev za naknadu štete prema svakom odgovornom licu, a ne samo štetniku, zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog konjenja. O doprinosu tužilaca da šteta nastane odlučeno je na osnovu odredbe člna 192. ZOO, a o visini štete na osnovu odredbe člana 200.Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj ili pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenst revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.10.2012. godine. Prvostepena presuda doneta je 29.11.2022. godine. Drugostepena presuda doneta je 05.04.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela za tužioca prvog reda iznosi 416.000,00 dinara, a za tužioca drugog reda 1.621.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković