Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog. Bio je raspoređen na radnom mestu ..., odeljenje ... RC Beograd. Tuženi je doneo odluku pokretanja postupka za utvrđivanje viška zaposlenih broj 640 od 17.05.2013. godine imajući u vidu da se u okviru „Phoenix group“ sa sedištem u Minhenu, Nemačka, gde je na zahtev korporacije za unapređenje, standardizaciju, optimatizaciju troškova i racionalizaciju procesa rada nastala potreba da se izvrše tehnološke, ekonomske i organizacione promene. Usled obustavljene prakse „Phoenix Group“ da se period proverava „Transmed Transport“ iz Regenzburga gde je pravno lice osnovanlo „Transmed Transport“ DOO Beograd usled čega su kod tuženog ukinuta odeljenja ... u Beogradu, Novom Sadu i Leskovcu. Predviđene su mere zapošljavanja za 49 zaposlenih u okrivu odeljenja ... sektora Beograd, Novi Sad i Leskovac i predviđena između ostalog i mera zapošljavanja kod drugog poslodavca i to kod „Transmed transport“ DOO Beograd. Druge mere su predviđene kao premeštaj na druge poslove, prekvalifikacija, dokvalifikacija za rad kod poslodavca ili drugog poslodavca, te rad sa nepunim radnim vremenom. Tuženi je programom za rešavanje viška zaposlenih usled organizacionih, ekonomskih i tehnoloških promena broj 761 od 06.06.2013. godine utvrdio da postoji višak zaposlenih od 54 lica među njima je i tužilac. Radilo se o licima kojima je po kvalifikacionoj strukturi za radom prestala potreba. Dalje je utvrđeno da ne postoji previđeno odeljenje ... . Tužiocu je učinjena ponuda 24.06.2013. godine a po pribavljenom mišljenju NZS od 29.05.2013. godine i mišljenja sindikata od 04.06.2013. godine da se tužilac uputi na rad kod drugog poslodavca „Transmed Transport“ DOO Beograd gde bi radio kao ..., a gde će ostvarivati istu zaradu i ostala prava i obaveze će biti nepromenjeni. Tužiocu je ostavljen rok da se izjasni o ovoj ponudi od 26.06.2013. godine i to do kraja radnog vremena do 15,30 časova. Tužilac je putem mejla dana 26.06.2013. godine uputio obaveštenje BB u kome je naveo da ne može prihvatiti ponudu za prelazak u „Transmed Transport“ te da ukoliko ponuda nije nepromenjiva spreman je da razgovara. Nakon toga tuženi je shodno članu 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu dana 27.06.2013. godine doneo rešenje broj .. i tužiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom sa 30.06.2013. godine. Tužiocu je isplaćena otpremnina. U obrazloženju rešenja dati su razlozi o davanju otkaza.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da je tuženi u svemu ispoštovao proceduru proglašenja viška zaposlenih propisanih članom 153. i članom 160. Zakona o radu jer je pre usvajanja programa za rešavanje viška zaposlenih usled organizacionih, ekonomskih i tehnoloških promena u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod tuženog, Republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, predložio odgovarajuće mere za rešavanje viška zaposlenih, između ostalog i rad kod „Transmed Transport“ DOO i obezbedio je sredstva za rešavnje socijlanog-ekonomskog položaja zaposlenih. Tužiocu je ponuđen premeštaj kod drugog poslodavca, ali je isti mejlom obavestio ovlašćeno lice kod tuženog da ne može prihvatiti takvu ponudu – prelazak u „Transmed Transport“. Kako je tuženi ispoštovao kokretnu proceduru vezano za rešavanje viška zapslenih, to je pravilno shodno članu 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu doneo pravilno rešenje jer je zaključeno da postoji opravdani razlog koji se odnosi na uslove za donošenje rešenja otkaza ugovora o radu. Tužiocu je shodno članu 158. Zakona o radu uredno isplaćena otpremnina, a pravilno je primenjena i odredba člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i žalbu tužioca odbio kao neosnovanu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili tužbeni zahtev tužioca. Zbog rešavanja ekonosmkih problema ili drugih opravdanih razloga poslodavac može doneti odluku o rešavanju problema i može izvršiti odrđene tehnološke, ekonomske i organizacione promene. Shodo tome poslodavac ima i pravo da shodno članu 179. Zakona o radu uradi predlog pravilnika o organizaciji i stematizaciji radnih mesta. Jedna od mera vezano za organizacione promene podrazumeva i utvrđivanje da li postoji višak zaposlenih i na koji način treba rešiti problem u pogledu tog viška zaposlenih radnika. Tuženi je u skladu sa zakonom uredno sproveo celokupnu proceduru, uradio je predlog pravilnika o organizaciji, utvrdio razloge za prestanak potreba za radom određenih zaposlenih, predvideo mere za zapošljavanje za 49 zaposlenih u okviru odeljenja ... sektor Beograd, Novi Sad i Leskovac, a jedna od mera bila je i zapošljavanje kod drugog poslodavca. U konrketnom slučaju tužiocu je ponuđen premeštaj kod drugog poslodavca „Transmed Transport“ gde bi radio kao ... i ostvarivao zaradu i ostala prava. Tužiocu je uredno dostavljena ponuda na koju je trebao da se izjasni. Ponuda mu je dostavljena 24.06.2013. godine, a na tu ponudu se tužilac izjasnio 26.06.2013. godine dostavljajući odgovor ovlašćenom licu tuženog BB pri čemu je izjavio da ne može da prihvati ponudu za prelazak u „Transmed Transport“. Shodno tome, a imajući u vidu da je u celokupnom procesu obavešten reprezentativni sindikat i služba za zapošljavanje, pravilno je tuženi postupio kada je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Stoga su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi da je u ovoj pravnoj stvari i u ovom postupku uredno primenjena procedura koja prati ovakvu situaciju, a koja je predviđena Zakonom o radu. Donet je program za rešavanje viška zaposlenih dana 06.06.2013. godine (broj 761) ispoštovana je druga propisana procedura propisna članom 153, 155. stav 1. tačka 5, članom 160. Zakona o radu, pa se navodi revizije ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Stoji činjenica da je članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu propisano da se o ponudi za izmenu ugovornih uslova rada ostavlja rok ne kraći od 8 dana radi izjašnjenja. Činjenica je da je tužiocu ostavljen kraći rok. Međutim, tužilac se e- mail-om od 26.06.2013. godine izjasnio na ponudu za prelazak u „Transmed Transport“, istu odbio, pa praktično skraćivanje roka od strane tuženog za izjašnjenje u vezi te ponude nije posebno štetno uticalo na tužioca jer se isti izjasnio o toj ponudi, tj da istu ne prihvata.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju nalazeći da odgovor na reviziju nije bio obavezan, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

dr Ilija Zindović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković