Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Zorana Paraćinovića, advokat Mina Taušanović, zbog povrede zakona iz člana 16., 74., člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da ukine presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo, kao i da usvoji troškove vanrednog pravnog leka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe povredu prava na obaveznu odbranu iz člana 74. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, navodima da u situaciji kada je za krivično delo zaprećena kazna zatvora preko osam godina i kada se okrivljeni nalazi u pritvoru, isti mora imati branioca, a o koje odredbe se sud oglušio jer braniocu nije dostavio žalbu javnog tužioca, a koji propust nije uočio ni drugostepeni sud, već je preinačio presudu na štetu okrivljenog. Branilac ističe da se u konkretnoj situaciji ne radi o propustu u dostavljanju pismena, već o povredi prava na obaveznu odbranu. Ovakvim postupanjem su povređene odredbe člana 442. i 444. ZKP, kojima se jasno definiše da se žalba dostavlja u dovoljnom broju primeraka i za branioca, odnosno da će prvostepeni sud dostaviti suprotnoj strani žalbu na odgovor.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno propisano je devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Povreda zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, na koju se poziva branilac okrivljenog postoji, ukoliko se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, odnosno ako je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Iz spisa predmeta proizilazi da se protiv okrivljenog Zorana Paraćinovića, krivični postupak vodio zbog izvršenja tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, za koja krivična dela je propisana kazna zatvora od dve do deset godina, kao i da je rešenjem Prvog OJT u Beogradu Kt 991/22 od 27.02.2022. godine, na osnovu člana 294. stav 5. ZKP, advokat Mina Taušanović, postavljena za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom, do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, u skladu sa citiranim zakonskim odredbama.

Prema tome okrivljeni je u skladu sa citiranim odredbama člana 74. ZKP imao branioca po službenoj dužnosti u toku celog postupka, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP.

Ostalim navodima branioca, kojima ukazuje na povrede odredaba člana 442. i 444. ZKP, koje se odnose na postupak povodom žalbe, odnosno postupanje prilikom podnošenja i dostavljanja žalbe na odgovor protivnoj stranci, nisu povrede zakona na spisku dozvoljenih povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP, iz kojih razloga se Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 16. ZKP, navodima da se nižestepene presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na snimku ulične kamere, koji nije proistekao iz zakonite radnje policije, zbog čega i obavljena veštačenja i to antropometrijsko i trasološko veštačenje predstavljaju nezakoniti dokaz. Po navodima odbrane nakon pribavljanja video snimka ulične kamere ovlašćena službena lica su morala da sačine zapisnik ili službenu belešku o pribavljenom snimku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana, između ostalog, propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga.. da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzme; da preduzme druge potrebne mere i radnje i o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima pronađenim ili oduzetim sastaviće zapsinik ili službenu belešku. Stavom 4. istog člana, propisano je da o preduzimanju mera i radnji policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca.

Odredbom člana 288. stav 10. ZKP propisano je da ako policija posle podnošenja krivične prijave sazna za nove činjenice, dokaze ili tragove krivičnog dela, dužna je da prikupi potrebna obaveštenja i da izveštaj o tome, kao dopunu krivične prijave, dostavi javnom tužiocu.

Iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica policije PU Beograd, PS Palilula sastavila dva izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta Kt 102 – 57/22 i 102 – 41/22 od 05.02.2022.godine, prilikom čega su konstatovali da objekat poseduje video nadzor, a koji snimci su naknadno dostavljeni policiji. Iz spisa predmeta proizilazi i da su ovlašćena službena lica MUP PU Beograd, PS Palilula Ku 1903/ 2022 dana 25.02.2022. godine, dostavila izveštaj Osnovnom javnom tužiocu u Beogradu, na osnovu člana 288. stav 10. ZKP, kao dopunu krivične prijave, u čijem prilogu, između ostalog je dostavljen CD sa video zapisom od dana 05.02.2022. godine.

Na opisani način su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom postupala u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP i, u skladu sa odredbom člana 288. stav. 10. ZKP, obavestili su javnog tužioca (konstatovano u dopuni krivične prijave - izveštaju), pa je navedeni dokaz zakonito pribavljen, zbog čega izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nisu osnovani.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog osporava dokaznu vrednost video snimaka, kao i onoga što su sudski veštaci u nalazu i mišljenju konstatovali, u odnosu na ono što je naveo u svom iskazu svedok AA, na koji način branilac osporava činjenično stanje utvrđeno nižestepenim presudama i daje sopstveno viđenje kritičnog događaja, ukazujući time na povredu odredbe člana 440. ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se Vrhovni sud u ocenu istih nije upuštao.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 5. KZ i 60. KZ, navodima da je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude povredio zakon jer je okrivljenom pooštrio pojedinačne kazne zatvora, pogrešno tumačeći odredbu člana 55a KZ, u situaciji kada je trebalo shodnom primenom člana 5. KZ primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, odnosno primeniti zauzeti stav VKS od 26.10. 2020. godine oko računanja kazne zatvora kod instituta povrata i utvrditi pojedinačne kazne zatvora ne veće od četiri godine. Na ovaj način je sud povredio i odredbe člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, odnosno institut reformatio in peius.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud, ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.35/2019 od 21.05.2019. godine, koji je stupio na snagu dana 01.12.2019. godine), propisano je da će sud, za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima:1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud je utvrdio da su ispunjena oba uslova neophodna za postojanje višestrukog povrata propisana u tačkama 1) i 2) člana 55a KZ i to: dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina i primenio je odredbu člana 55a KZ, koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi odmeravanjem kazne okrivljenom za krivično delo primenom odredbe člana 55a pravilno primenili odredbu istog, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ukoliko je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Imajući u vidu navedeno, te da je okrivljeni i prvostepenom i drugostepenom presudom oglašen krivim za istovetna krivična dela – dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, kao i da su protiv prvostepene presude žalbu izjavili i javni tužilac i branilac okrivljenog, a da je drugostepeni sud preinačio odluku samo u pogledu izrečene krivične sankcije, pri čemu je izrekao blažu jedinstvenu kaznu zatvora okrivljenom u odnosu na kaznu zatvora koju mu je izrekao prvostepeni sud, to Vrhovni sud nalazi da drugostepeni sud ovakvim postupanjem nije učinio bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, kako to neosnovano navodi branilac okrivljenog.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 74.ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 10 ) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Paraćinovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković