Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 486/23 od 21.02.2024. godine, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP zbog pogrešnog tumačenja odredbi ZPP-a.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tužene dozvoljena posebnim zakonom u smislu člana 403. stav 2. ZPP zbog čega nema razloga da se o njoj odlučuje kao o posebnoj reviziji i ocenio je da nije osnovana, (osim u pogledu odluke o razvodu braka).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Obrazloženje drugostepene presude sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja pa njenim donošenjem nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje. Zbog eventualno učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz članava koji se ističu u reviziji, a koji su učinjeni u postupku pred prvostepenim sudom, revizija se ne može izjaviti u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak ...2007. godine, u toku kog braka su dobili mal. VV, rođenog ...2007. godine. Brak je funkcionisao 5-6 godina, a nakon toga tužena je počela da konzumira alkohol. Nekoliko puta je bila na lečenju na psihijatriji u Vranju, a poslednji put u Palmotićevoj u Beogradu 2021. godine. Sada ne ide na lekarske preglede, ne pije lekove, ali i dalje konzumira alkohol. Tužilac radi kao ... pri Vojsci Srbije i zbog rada na terenu povremeno bude odsutan od kuće po 2 do 3 nedelje. Stanuje u stanu koji su kupili na kredit, koji on otplaćuje u mesečnom iznosu od oko 150 evra i taj stan se vodi na njegovo ime, a nema drugih nepokretnosti, a nema ih ni tužena. Njihov sin boluje od autizma zbog čega je tužilac angažovao ženu koju plaća mesečno oko 30.000,00 dinara koja ga čuva dok je on na poslu. Prima uvećanu tuđu negu i pomoć u mesečnom iznosu oko 37.000,00 dinara, a na ime dečjeg dodatka prima od 4.000,00 dinara do 5.000,00 dinara. Prema izveštaju Centra za socijalni rad mal. VV boluje od autizma i pod redovnom je kontrolom i odgovarajućom terapijom. Nastavu pohađa u Školi za osnovno i srednje obrazovanje „GG“ u ... . Od rođenja mal. VV dominantniji roditelj bila je tužena, koja mu je do sedme godine obezbeđivala stabilno i bezbedno okruženje i zadovoljavala je sve potrebe (hrana, odevanje, higijena, odlazak kod lekara). Tužilac je takođe učestvovao u zadovoljavanju svih detetovih potreba kada nije bio odsutan od kuće zbog posla. Pre nego što je počela da konzumira alkohol tužena je bila brižna majka usmerena da kod deteta ostvari napredak u svakom smislu. Problem sa alkoholom je nastao kada se vratila sa lečenja iz Beograda i tada je počela da zanemaruje mal. VV i njegove potrebe. Tužilac je aktuelno angažovaniji roditelj i sve svoje slobodno vreme provodi sa detetom. Mal. VV je emotivno vezan za oba roditelja i burno reaguje kada je tužena u pijanom i agresivnom stanju. Kada nije u alkoholisanom stanju tužena ispoljava emocionalnu toplinu i bliskost sa mal. sinom kome to jako prija. Tužilac prepoznaje i adekvatno zadovoljava egzistencijalne, zdravstvene, socijalne potrebe, kao i potrebe za emotivnom toplinom i sigurnošću. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad Vranje u najboljem interesu mal. deteta stranaka je da se poveri ocu na vršenje roditeljskog prava, s obzirom na činjenicu da je tužilac i ranije pokretao tužbu za razvod braka, da je prijavljivao tuženu za zanemarivanje deteta zbog zavisnosti od alkoholizma, da problemi u porodici postoje od 2017. godine i da se iznova ponavljaju, kao i činjenicu da tužena aktuelno nije na tretmanu lečenja od bolesti zavisnosti. Tužilac je motivisan i razume značaj kontakata deteta sa majkom, smatra da je u interesu deteta da kontakte sa majkom ostvaruje po njihovom dogovoru kao roditelja.

Iz izveštaja Odeljenja za budžet i finansije Gradske uprave Vranje od 25.09.2023. godine proizilazi da je tužena za zadnjih šest meseci ostvarila prosečnu neto zaradu u iznosu od 44.437,04 dinara, dok je neto zarada tužioca oko 125.000,00 dinara. Prema izveštaju Centra za socijalni rad Vranje mal. VV kod ovog Centra ostvario je pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica sa početkom isplate od 01.04.2022. godine do 31.05.2024. godine kada treba izvršiti kontrolni pregled. Iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica koji prima za avgust 2023. godine iznosi 37.757,00 dinara, a novac podiže tužena. Rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 01.09.2023. godine, utvrđena je mesečna naknada za izdržavanje korisnika porodičnog smeštaja, dece i omladine u iznosu od 44.480,00 dinara. Kako se radi o maloletnom detetu koje boluje od autizma, njegov uzrast, potrebe za hranom, odećom, obućom, higijenom, potrebe da uvek neko bude uz njega prvostepeni sud je utvrdio mesečne potrebe mal. VV koje su uvećane u odnosu na decu njegovog uzrasta, pa je imajući u vidu navedeno ocenio da njegove mesečne potrebe iznose 70.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužiocu dodelili samostalno vršenje roditeljskog prava nad zajedničkim maloletnim detetom i uredili da se način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa tuženom odvija po dogovoru stranaka, a tuženu obavezali na izdržavanje u mesečnom iznosu od 15.000,00 dinara počev od dana donošenja prvostepene presude. Nižestepeni sudovi su imali u vidu izveštaj Centra za socijalni rad u Vranju i odluku su doneli rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta rođenog ...2007. godine.

Stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Članom 8. stav 1. Konvencije propisano je da se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja, a članom 9. stav 3. propisano je pravo deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Porodičnim zakonom je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose i sa roditeljem sa kojim ne živi (član 61. stav 1), kao i da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1).

Saglasno navedenom, najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su, između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta s obzirom na uzrast i potrebe deteta i to: vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno cenili elemente za procenu najboljeg interesa deteta. U konkretnom slučaju, po mišljenju Centra za socijalni rad u najboljem interesu mal. deteta stranaka je da se poveri ocu na vršenje roditeljskog prava, kao i to da je tužilac motivisan i razume značaj kontakata deteta sa majkom i smatra da je u interesu deteta da kontakte sa majkom ostvaruje po dogovoru roditelja.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijanom presudom je pravilnom primenom članova 6, 61. i 266. stav 1. Prodičnog zakona uređen način održavanja kontakata tužene sa mal. VV, koji model omogućava održavanje i dalje razvijanje adekvatnih ličnih odnosa između maloletnog deteta i majke, posebno imajući u vidu uzrast, pol, zdravstveno stanje, emocionalne i razvojne potrebe deteta. U konkretnom slučaju, a vodeći računa upravo o dobrobiti mal. deteta stranaka i njegovom najboljem interesu određen je širok model održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa majkom, kao roditeljem kome nije poveren, a s obzirom na njegov kalendarski uzrast (16 godina u vreme prvostepenog presuđenja), zbog svih relevantnih okolnosti konkretnosg slučaja. Najbolji interes deteta je uvek prioritetan kada se odlučuje o zaštiti prava i interesa deteta i ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, što su nižestepeni sudovi pravilno učinili, nakon pribavljanja nalaza Centra za socijalni rad primenom člana 270. Porodičnog zakona i njihove pravilne ocene.

Sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženu da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, u visini dosuđenog iznosa, na osnovu člana 154. stav 1. u vezi člana 160. do 162. Porodičnog zakona. Prilikom određivanja visine izdržavanja cenjene su potrebe maloletnog dece i mogućnosti svakog od roditelja, pri čemu je sud vodio računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Utvrđenim doprinosom za izdržavanje, uz doprinos oca, koja svakodnevno vodi brigu i stara se o detetu, potrebe deteta će na adekvatan način biti zadovoljene.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene izjavljene protiv drugostepene presude u delu kojim potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke (odluka o razvodu braka), u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. st. 1. i 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 227. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da se pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.

Saglasno citiranoj odredbi Porodičnog zakona parnične stranke u postupku razvoda braka pravnosnažnu presudu ne mogu pobijati vanrednim pravnim lekovima, kao u konkretnom slučaju. Kako se saglasno citiranoj zakonskoj ne može izjaviti revizija kao vanredni pravni lek protiv odluke donete u postupku razvoda braka, to revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke (kojim je odlučeno o razvodu braka), nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković