Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljene AA, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 1K br. 103/22 od 28.11.2023. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1.br 14/24 od 17.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljene AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pančevu 1K br. 103/22 od 28.11.2023. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1.br 14/24 od 17.04.2024. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu 1K br. 103/22 od 28.11.2023. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 (dvadesethiljada) dinara koju je dužna da plati u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, koja će se u slučaju nenaplativosti zameniti kaznom zatvora tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora i odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećenog i o troškovima postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1.br 14/24 od 17.04.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljene AA, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu 1K br. 103/22 od 28.11.2023. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je okrivljena AA, sa pozivom na odredbu iz člana 483. stav 1. ZKP, a „zbog povrede zakona predviđene odredbom iz člana 485. stav 1. u vezi stava 2. istog zakona koji je utvrđen odredbom iz člana 485. stav 4. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni sud, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine u celosti pravnosnažne presude i kako se to u zahtevu navodi „prekine pravnosnažnost istih“.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbi člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti okrivljene AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je odredbom stava 3. navedenog člana propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi, jasno je da je okrivljena ovlašćena da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Kako je u konkretnom slučaju okrivljena AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela lično, a ne preko branioca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Stoga Vrhovni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 483. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković