Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 77/24 od 14.02.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu kojim je određena privremena mera, tako što je odbijen predlog tužilaca da tuženi mesečno plaća za izdržavanje mal. AA, preko iznosa od 24.000,00 dinara, do iznosa od 26.370,00 dinara, a za mal. BB preko iznosa od 15.000,00 dinara, do iznosa od 20.500,00 dinara, na način bliže opisan u tom delu izreke, i u pobijanom delu odluke o tužbenom zahtevu, tako što je odbijen tužbeni zahtev da tuženi mesečno plaća za izdržavanje mal. AA, preko iznosa od 24.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 26.370,00 dinara, za izdržavanje mal. BB preko iznosa od 15.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 20.500,00 dinara, sve na način bliže opisan u tom delu izreke, i u delu odluke o troškovima, tako što je tuženi obavezan da tužiocima isplati ukupan iznos od 168.750,00 dinara, sa sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), u vezi člana 202. Porodičnog zakona – PZ, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog Zakona, na koju se u reviziji ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Inđiji P2 587/11 od 06.09.2011. godine, mal. tužioci povereni su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i tuženi je obavezan da na ime doprinosa za njihovo izdržavanje plaća mesečno iznos od po 5.000,00 dinara za svako dete, počev od 01.08.2011. godine. Tuženi je samoinicijativno povisio izdržavanje i od januara 2023. godine, plaća iznos od 170 evra, za oba deteta. Zakonska zastupnica tužilaca je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca ''DD'' a.d. Beograd, ostvaruje mesečnu zaradu 81.091,00 dinara. Od avgusta 2022. godine, zakonska zastupnica i mal. AA, su se preselile iz ... u ..., dok je mal BB ostao da živi u ..., gde su do tada svi živeli u porodičnoj kući roditelja zakonske zastupnice, koji su penzioneri i finansijski pomažu mal. tužioce, (deda ostvaruje penziju od 60.000,00 dinara, baba od 30.000,00 dinara). Stan u ... kupljen je na osnovu ugovora o stambenom kreditu, za koji mesečna rata iznosi 15.500,00 dinara, sa rokom otplate do 2032. godine, režijski troškovi na mesečnom nivou za grejanje iznose 4.000,00 dinara, u letnjem periodu 2.800,00 dinara. Mesečne potrebe za maloletnu AA, koja je učenica prvog razreda srednje ... škole u Novom Sadu, iznose oko 60.000,00 dinara. Mesečna karta na relaciji ... – Novi Sad – ... iznosi 2.500,00 dinara, gradski prevoz na relaciji Novi Sad 1.000,00 dinara, troškovi mobilne telefonije 1.500,00 dinara, kozmetike 5.000,00 dinara, privatni časovi matematike i hemije na mesečnom nivou 3.000,00 dinara, za izlaske 3-4.000,00 dinara, za garderobu 5.000,00 dinara mesečno, za dvoje patika 15.000,00 dinara, za školske knjige 5.000,00 dinara, za školsku ekskurziju 5.000,00 dinara, za hranu 10.000,00 dinara. Utvrđene mesečne potrebe za mal. BB iznose 41.500,00 dinara, i to za telefon 1.500,00 dinara, školske knjige 5.000,00 dinara, ekskurziju 5.000,00 dinara, garderobu 5.000,00 dinara, patike 15.000,00 dinara. Tuženi ostvaruje zaradu kao vozač u iznosu od 1.500 evra mesečno, živi u ..., sa vanbračnom suprugom koja nema decu, radi u ... i ostvaruje zaradu od 2.000 evra mesečno, zajedno plaćaju kiriju za stan 300 evra mesečno, troškove komunalije, troškove održavanja bašte na godišnjem nivou od oko 2.000 evra. Plaća parking za putničko motorno vozilo, (čiji je vlasnik vanbračna supruga), u iznosu od 300 evra godišnje, registraciju 1.000 evra godišnje, usluge mobilne telefonije 50 evra mesečno.Tuženi ima troškove dolaska i odlaska kod roditelja, koji žive u ..., troškove goriva i putarine u iznosu od 300 evra i počeo je da gradi montažnu kuću u ... . Prošle godine mal. deca su bila kod njega tri nedelje kada im je kupio garderobu i patike u ukupnom iznosu od 1.000 evra i vodio ih je na letovanje, po detetu je platio 1.000 evra.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pozivajući se na odredbe člana 160, 161. i 162. Porodičnog zakona (PZ), zaključio da su se, u odnosu na raniju presudu iz 2011. godine izmenile, kako potrebe mal. dece, tako i mogućnosti davaoca izdržavanja, i utvrđujući da su mesečne potrebe mal. AA 60.000,00 dinara, a mal. BB 41.500,00 dinara, procenio da je tuženi u mogućnosti da doprinosi njihovom izdržavanju sa mesečnim iznosom od 420 evra – 49.224,00 dinara, počev od 26.10.2022. godine, dok je preko ovog iznosa, a do tužbom zahtevanog iznosa od 35.000,00 dinara za mal. AA, i 25.000,00 dinara za mal. BB, odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio, tako što je tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje mal. AA preko iznosa od 24.000,00 dinara, a za mal BB preko iznosa od 15.000,00 dinara, odbio, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio pojedinačne potrebe mal. tužilaca, ali da ih je pogrešno sabrao te da se pravilnim sabiranjem dobijaju iznosi od 40.000,00 dinara (umesto 60.000,00 dinara) za potrebe mal. AA i 22.100,00 dinara (umesto 41.500,00 dinara) za potrebe mal. BB. Prilikom odlučivanja sud je imao u vidu da minimalna suma izdržavanja u relevantnom periodu iznosi 44.792,00 dinara, kao i činjenicu da tuženi nema zakonsku obavezu izdražavanja drugih lica.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbe članova 160. i 162. Porodičnog zakona prilikom ocene visine doprinosa tuženog u izdržavanju mal. dece.

Naime prema odredbi člana 68. Porodičnog zakona-PZ („Službeni glasnik RS“, broj 18/05...6/15) pravo je ali i dužnost roditelja da se staraju o deci, dok prema članu 154. stav 1. istog zakona dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja kako to propisuje član 160. stav 2. istog zakona, dok mogućnost roditelja, kao dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegovih ličnih potreba, ali i obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (član 160. stav 3. PZ).

Nasuprot revizijskom osporavanju, drugostepeni sud je uzeo su u obzir sve bitne činjenice od značaja za odluku o promeni visine izdržavanja i njenoj visini, sve u skladu sa odredbama članova 160. i 164. Porodičnog zakona, naročito činjenice o potrebama mal. dece i imovinskim prilikama tuženog, kao i imovinskim prilikama zakonske zastupnice mal. dece. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, uzimajući u obzir uzrast dece i individualne potrebe, njihove životne aktivnosti, a sa druge strane materijalne prilike tuženog vodeći računa o njegovim primanjima i ličnim potrebama, pravilno su utvrđene mesečne potrebe maloletnih AA i BB kao primaoca izdržavanja i mogućnosti oca kao davaoca izdržavanja, vodeći računa i o minimalnoj sumi izdržavanja. Sledom navedenog, vodeći se pravom deteta da uživa životni standard kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, pravilno je drugostepeni sud zaključio da će maloletnim tužiocima iznosi dosuđeni na ime izdržavanja od strane oca, zajedno sa doprinosom majke, omogućiti upravo uslove i standard života kakav tuženi ima. Stoga se može zaključiti da su mesečni iznosi od 24.000,00 dinara za mal. AA i 15.000,00 dinara, za mal. BB, adekvatni i da će se dosuđenim doprinosom obezbediti suma neophodna za zadovoljenje potreba maloletne dece i to egzistencijalnih, zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih i istovremeno primereni mogućnostima tuženog i njegovim ukupnim imovinsko-porodičnim prilikama.

Pretežni deo navoda mal. tužilaca u reviziji odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje revidenti smatraju bitnim a koje, po njihovom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku, što nema uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari jer se ovim revizijskim navodima ustvari osporava utvrđeno činjenično stanje i isti nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji u porodičnom sporu za izdržavanje. Takođe, odluka o određivanju i visini dosuđenog izdržavanja podložna je promenama u pogledu povećanja odnosno smanjenja dosuđenog iznosa u smislu odredbe člana 164. Porodičnog zakona, ako se promene okolnositi na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković