Prema utvrđenom činjeničnom stanju, supruga tuženog BB je 18.06.2021. godine Policijskoj upravi Leskovac prijavila da je njen suprug, ovde tuženi, dok se nalazila kod roditelja u ... zbog smrtnog slučaja, oko 11,30 časova pozvao telefonom i nad njom vršio psihičko nasilje, tako što joj je govorio da nije smela da dođe u ..., da nije tačno da ima smrtni slučaj i da mora do 14 časova da se vrati u ..., a da će u suprotnom on morati da primeni silu, da dođe kod nje i da interveniše. Zbog navedenog PU Leskovac je donela naređenje od 18.06.2021. godine kojim je prema tuženom izrečena hitna mera - privremena zabrana da kontaktira žrtvu nasilja BB da joj prilazi u trajanju od 48 časova, koja je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Np 395/2021 od 19.06.2021. godine produžena za još 30 dana. Tuženi i njegova supruga imaju jedno maloletno dete, sina VV i u toku je postupak za razvod braka i vršenje roditeljskog prava, a supruga tuženog se odselila kod svojih roditelja u ... . Prema mišljenju Centra za socijalni rad u Jagodini izricanje mere zaštite od nasilja u porodici ne bi bilo svrsishodno, jer bi samo produbilo roditeljski konflikt i stvorilo mogućnost za otežano ostvarivanje kontakta roditelja sa maloletnim detetom, dok je prema mišljenju Centra za socijalni rad u Leskovcu celishodno da se tuženom izrekne mera zaštite od nasilja u porodici- zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice BB, jer i dalje postoji rizik da se nasilje može ponoviti, s obzirom da postoji visokokonfliktni odnos bivših supružnika koji su još uvek u postupku brakorazvodne parnice i poveravanja maloletnog deteta, kao i zbog izraženog straha žrtve nasilja BB za svoju bezbednost.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi čl. 197. i 198. Porodičnog zakona i nakon što su utvrdili da je tuženi vršio nasilje u porodici prema svojoj supruzi BB vređanjem, drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem, ocenili da je prema tuženom opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici – zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice BB, na period od godinu dana koji je ocenjen kao dovoljan da bi se postigla svrha određivanja te mere, uz mogućnost njenog produženja.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici u smislu stava 2. tač. 6. ovog člana, smatra se naročito vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćen je, da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, koje su određene taksativno, po sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo koju drugu meru.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucije sistema na nasilje u porodici, tj. određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Svi vidovi nasilja prema članu porodice u porodici, između ostalog vređenje, drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Da bi kriterijumi za konkretizaciju ovih pravnih standarda doveli do adekvatne i prvovremene reakcije na nasilje u cilju njegovog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Mere zaštite od nasilja u porodici se izriču zbog već ispoljenog nasilja. Izvršeno porodično nasilje, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan je razlog za izricanje mera porodično pravne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mera zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog intergiriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja.

Tuženi je prema utvrđenom činjeničnom stanju 18.06.2021. godine pozvao telefonom tužilju i pretio joj i na taj način vršenjem nasilja odnosno vređanjem, drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, supruge BB. Kod takvog stanja stvari, suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog suda su se u ponašanju tuženog stekli elementi nasilja u porodici, pa je zbog opasnosti od daljeg produbljivanja konflikta i rizika od eskalacije nasilja opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici- zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice BB, kako je to procenio i Centar za socijalni rad u Leskovcu, budući da zbog visokokonfliktnog odnosa bivših supružnika i dalje postoji rizik da se nasilje može ponoviti, kao i zbog izraženog straha žrtve nasilja BB za svoju bezbednost. I po oceni Vrhovnog suda ovom zaštitnom merom kao najblažom merom zaštite od nasilja u porodici je moguće postići svrhu zaštitnih porodično pravnih mera, u cilju obezbeđivanja supruzi tuženog mira, spokoja, bezbednosti i života bez straha od daljeg nasilja. Period od godinu dana trajanja izrečene mere je dovoljan da bi se postigla svrha određivanja te mere, s tim da se ona može produžiti dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka o tužbenom zahtevu je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tuženog kojima je s pozivom na ocenu dokaza i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje osporavao pravilnost prvostepene presude, ali je i po oceni Vrhovnog suda dao pravilne razloge koje je uzeo u obzir, a koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković