Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3850/22 od 09.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Zaječaru P 8/2022 od 27.09.2022. godine u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Zaječaru P 8/2022 od 27.09.2022. godine u stavu prvom izreke u delu koji se odnosi na naknadu naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, strah i duševne bolove zbog naruženosti i obavezan tuženi „Generali osiguranje Srbija“ a.d.o. Beograd da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati: iznos do 160.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova, iznos od 130.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, iznos od 100.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševih bolova zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.09.2022. godine do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, dok je tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog iznosa tom presudom, a do traženog iznosa od 2.000.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 1.500.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 1.000.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolove zbog naruženosti, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Zaječaru P 8/2022 od 27.09.2022. godine, u stavu prvom izreke, u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i u tom delu tužba tužilje je odbačena. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 182.500,00 dinara u roku od 15 dana od prijema prepisa presude sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. a u vezi člana 294. stav 1. tačka 2. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući drugostepenu presudu u stavu prvom, stavu drugom u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, u stavu trećem i stavu četvrtom izreke presude.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ističu i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 294. stav 1. i 2. ZPP, a koje povrede po nalazu Vrhovnog suda ne stoje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 03.11.2016. godine u ... zadobila teške telesne povrede u saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovao BB upravljajući putničkim vozilom osiguranim kod tuženog koji je odgovaran za štetu proizrokovanu trećim licima po polisi osiguranja broj ... . Tužilji je najpre klinički lečena na dečijoj hirurgiji KC „Niš“ od 14.11.2016. godine do 23.11.2016. godine, kojom prilikom joj je hiruški zbrinut prelom desne nadlaktne kosti fiksacijom osteosintetskog materijala (ugradnjom pločice). Nakon toga upućena je na kućno lečenje. Tretman rehabilitacije KC „Niš“ sprovodio se počev od 17.01.2017. godine. Krajem januara 2017. godine, osteosintetska pločica na desnoj nadlaktici je pukla, zbog čega je dana 01.02.2017. godine izvršena reintervencija i postavljena druga pločica. Sredinom februara meseca 2017. godine tužilja je otpuštena sa Klinike za rehabilitaciju KC u Nišu, a od aprila 2017. godine išla je na fizikalnu terapiju u Dom zdravlja u ... . Marta meseca 2019. godine prilikom šetanja psa, kod tužilje je došlo do pucanja osteosintetskog materijala nakon čega je ponovo operisana, te joj ugrađen osteosintetski materijal na mestu prvobitnog preloma, a potom je podvrgunuta ponovnoj rehabilitaciji. Tužilji je u vansudskom postupku pred osiguravajućim društvom po odštetnom zahtevu dana 31.03.2017. godine isplaćen iznos 660.000,00 dinara i to na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove 140.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 120.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 300.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 100.000,00 dinara. Advokatu tužilje Petru Rakočeviću iz ... isplaćen je iznos od 6.000,00 dinara na ime sastava odštetnog zahteva. Prema nalazu i mišljenju Zavoda za sudsku medicinu u Nišu od 27.08.2019. godine utvrđeno je da je tužilja prilikom nezgode zadobila povredu desne nadlaktne kosti, prelom kostiju leve polovine karličnog pojasa (prelom bedralne i sedalne kosti i leve polovine krsne kosti) i potres mozga, koje se povrede kvalifikuju kao teška telesna povreda. Zbog povrede tužilja je trpela fizičke bolove jakog intenziteta oko desetak dana, srednjeg intenziteta oko 25 dana i lakog intenziteta oko mesec i po dana, dok je u preostalom vremenskom periodu od oko tri meseca trpela povremene fizičke bolove srednjeg i jakog intenziteta, pri čemu su fizički bolovi lakog intenziteta bili učestaliji i duže trajali, dok su bolovi srednjeg intenziteta bili ređi i kraće trajali u uglavnom bili provocirani spoljašnim faktorima. Zbog preloma desne nadlaktne kosti 2019. godine, kao i operativnog zbrinjavanja tužilja je ponovo trpela fizičke bolove jakog intenziteta oko 2-3 dana, srednjeg intenziteta od 5 do 7 dana i lakog intenziteta oko 15 dana. Prilikom kritičnog događaja trpela je primarni strah jakog intenziteta – sa elementima paničnog straha od smrti, koji je potrajao i tokom transporta i primarnog medicinskog zbrinjavanja u Opštoj bolnici u ... (izuzev u periodu kratkotrajnog gubitka svesti). U periodu nakon toga, a potom narednih 3 do 5 dana trpela je primarni strah jakog intenziteta koji je zamenio sekundarni strah jakog intenziteta u trajanju od desetak dana. Nakon ponovne operacije i tromesečnog lečenja osetila je sekundarni strah oko 15 dana, a nakon toga sekundarni strah lakšeg intenziteta. Kod tužilje je došlo do umanjenja opšte životne aktivnosti oko 30%, ali period lečenja i rehabilitacije još nije završen. Kod iste je promenjen njen estetski izgled i na granici je lakog i srednjeg intenziteta. Potrebno je izvršiti još jednu intervenciju vezano za uklanjanje osteosintetskog materijala, što znači da će ona trpeti fizičke bolove i strah u narednom periodu prilikom operacije, ali to se može proceniti tek nakon okončanja fizikalnih procedura, kada će se i utvrditi koji je obim umanjenja njene opšte životne aktivnosti.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete. Ovo iz razloga što iz nalaza i mišljenja lekarske struke proizlazi da lečenje i rehabilitacija kod tužilje još uvek nije završeno i imajući u vidu da je tužilji na ime naknade namaterijalne štete već isplaćen određeni novčani iznos. Vezano za naknadu materijalne štete prvostepeni sud je zaključio da je evidentno da je u vansudskom postupku punomoćniku tužilje isplaćeno 6.000,00 dinara 19.06.2019. godine. Tužilja nije priložila dokaze da je imala ostale materijalne troškove, koji su uzrokovali umanjenje njene imovine.

Apelacioni sud nije prihvatio ovako pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je u toku postupka utvrđeno da je tužilja trpela fizičke bolove, strah i da postoji umanjenje opšte životne aktivnosti, pa imajući u vidu da je u vansudskom postupku istoj isplaćen deo nematerijalne štete od 660.000,00 dinara, ali da tužilji shodno članu 154. i članu 200. ZOO treba dosuditi i dodatnu odgovarajuću naknadu na ime nematerijalne štete, pa je preinačio prvostepenu presudu u tom delu (vezano za pretrpljeni strah, fizički bol i duševnu bol zbog estetske naruženosti) i dosudio iznose bliže ozančene u stavu drugom izreke pobijane presude, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio. Ceneći prvostepenu odluku vezano za naknadu materijalne štete drugostepeni sud je prihvatio argumentaciju prvostepenog suda, ali je zaključio da su materijalni troškovi koje je tužilja imala vezano za naplatu štete u vansudskom postupku od strane tuženog isplaćeni (njenom advokatu) u visini od 6.000,00 dinara, a osim toga tužilja nije dokazala da je imala druge troškove vezano za tu vrstu štete. Nije dokazala da je svom advokatu isplatila troškove koje potražuje, tj. nije ni dokazala da je nastupilo umanjenje njene imovine.

U pogledu tužbenog zahteva tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je doneo pogrešnu odluku, nalazeći da je tužbeni zahtev u tom delu preuranjen, obzirom da lečenje i rehabilitacija još nisu završeni, te da je bilo neophodno tužbu u tom delu zahteva odbaciti, pa je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Shodno odluci o glavnoj stvari tužilji su dosuđeni troškovi u iznosu od 182.500,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda, jer je pravilno zaključio, da tužilji shodno članu 200. ZOO pripada dodatna naknada nematerijalne štete u iznosu koji je dosuđen. Činjenica, da kod tužilje nije završen proces rehabilitacije i lečenja, ne znači da tužilja za do sada pretprljeni fizički bol, pretprljeni strah i estetsku naruženost nema pravo na naknadu. Dosuđeni iznosi naknade nematerijalne štete kao vid satisfakcije su adekvatni i u skladu sa iznosima koji se dosuđuju u ovakvim slučajevima.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilja je izjavila reviziju i u odnosu na stav tri izreke drugostepene presude kojom je ukinuta prvostepena presuda i odbačena tužba. Prema članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. U slučaju kada se ukine prvostepena presuda i tužba odbaci spor nije meritorno okončan. Odluka u tom delu po svojoj suštini predstavlja rešenje pa se u tom slučaju o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP. U takvoj situaciji, kako se radi o odlukama kojima se odlučuje o zahtevima stranaka i postupak pravnosnažno ne okončava to revizija nije dozvoljena (što je u saglasnosti sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.06.2020. godine).

Shodno napred iznetom, na osnovu članu 420. stav 1. u vezi člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković