U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ninković, advokat iz ..., protiv tužene Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, JP „Beograd“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Vladimir Pantelić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1925/21 od 31.03.2022. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1925/21 od 31.03.2022. godine, u potvrđujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1950/20 od 17.12.2020. godine, stavom prvim izreke, poništeno je, kao nezakonito rešenje broj .../...-...-... od 17.07.2015. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj .../...-...-... od 08.04.1996. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa na ime naknade materijalne štete u visini 15 mesečinih zarada isplati 1.318.159,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.12.2020. godine kao dana presuđenja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu u kojem je tražila naknadu štete u iznosu većem od dosueđnog za iznos od 263.631,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do konačne isplate i u delu kojim je tražila isplatu zakonske zatezne kamate od 24.08.2015. godine kao dana podnošenja tužbe zaključno sa 17.12.2020. godine na dosuđeni iznos od 1.318.159,65 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 363.450,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1925/21 od 31.03.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke, kojim je obavezana tužena da tužilji zbog nezakonotog prestanka radnog odnosa na ime naknade materijalne štete u visini 12 mesečnih zarada isplati ukupan iznos od 1.054.527,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.12.2020. godine kao dana presuđenja do konačne isplate i u stavu četvrtom izreke i u tom delu žalba tužene odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke i odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade materijalne štete u visini tri mesečne zarade isplati iznos od još 263.631,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.12.2020. godine kao dana presuđenja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja sa završenim ..., ..., VII stepen stručne spreme je bila u radnom odnosu kod tužene u periodu od 19.03.1996. godine do 20.07.2015. godine. Na osnovu aneksa ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti od 26.06.2015. godine obavljala je poslove ... u Sektoru za ... . Tužilji je rešenjem tužene od 17.07.2015. godine otkazan ugovor o radu i svi prateći aneksi, zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih promena kod poslodavca nastalih donošenjem Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 08.07.2015. godine. Određeno je da se tužilji isplaćuje otpremnina u visini od 720.860,30 dinara i da joj prestaje radni odnos 20.07.2015. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužilji otkazan ugovor o radu primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu jer je za njenim radom prestala potreba usled organizacionih promena. Takođe je navedeno da je tužena donela Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene od 08.07.2015. godine, koji je stupio na snagu 17.07.2015. godine i kojim su ukinuti poslovi koje je tužilja obavljala, a tužena je 10.07.2015. godine donela odluku kojom je tužilja proglašena viškom, odnosno zaposlenim za čijim je radom prestala potreba. Odlukom tuženog od 10.07.2015. godine je utvrđeno da je prestala potreba za radom 12 zaposlenih među kojima je i tužilja. U vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu kod tužene je bilo slobodno radno mesto ... Službe za ... za koje poslove je tužilja ispunjavala propisane uslove. Prema izveštaju obračunske službe tužene tužilja je u junu 2015. godine ostvarila neto zaradu u iznosu od 87.877,31 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da u konkretnom slučaju nije prestala potreba za radom tužilje. U vreme donošenja osporenog rešenja postojalo je slobodno radno mesto ... Službe za ... za koje radno mesto su propisani uslovi: završen ... fakultet, VII/1 stepen stručne spreme - visoko obrazovanje, poznavanje rada na računaru i radno iskustvo od 8 godina, koje uslove je tužilja ispunjavala prema stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stoga nije postojao opravdan razlog da tužilji prestane radni odnos primenom odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Pored toga, tuženi je učinio zloupotrebu prava s obzirom da su poslovi ... na koje je tužilja premeštena aneksom ugovora o radu od 26.06.2015. godine, neposredno potom ukinuti Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji tuženog od 08.07.2015. godine, odnosno dvanaest dana nakon zaključenja aneksa ugovora o radu, pa je tužilja očigledno premeštena na navedene poslove sa namerom da se stvore uslovi za njeno proglašenje tehnološkim viškom. Stoga je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno, kao nezakonito. Tužilji je dosuđena naknada štete umesto vraćanja na rad u skladu sa članom 191. stav 5. Zakona o radu u visini 15 zarada. Prvostepeni sud je imao u vidu tužiljin ukupan staž od ... godine, da je kod tuženog radila ... godina, da ime ... godine života, da nikoga ne izdržava, da živi sa suprugom koji ima mesečna primanja oko 40.000,00 dinara i sa dve ćerke koje su zaposlene, da je stekla uslove za starosnu penziju koju prima u iznosu od 57.000,00 dinara, kao i da nakon što joj je prestao radni odnos nigde nije radila, niti ostvarivala prihode po tom osnovu.

Drugostepeni sud je prihvatajući razloge prvostepenog suda potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na poništaj osporenog rešenja i naknadu štete u visini dvanaest mesečnih zarada imajući u vidu i da je tužilji utvrđeno pravo na starosnu penziju počev od 23.07.2016. godine, odnosno godinu dana od prestanka radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu tužilji zaposlenoj na poslovima ... u Sektoru za ..., otkazan je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih promena kod poslodavca i isplaćena joj je otpremnina u visini od 720.860,30 dinara.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema navedenom članu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla kada se taj posao ukida ili dođe do smanjenja obima posla u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. Međutim, uslov za otkaz ugovora o radu zaposlenom višku je da poslodavac nema mogućnost da ga rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.

U vreme proglašenja tužilje tehnološkim viškom i donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja kod tužene je postojalo slobodno radno mesto ... Službe za ... . Tužilja je prema stručnoj spremi, znanju i sposobnostima ispunjavala propisane uslove za to radno mesto: završen ... fakultet, VII/1 stepen stručne spreme - visoko obrazovanje, poznavanje rada na računaru i radno iskustvo od 8 godina. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije prestala potreba za radom tužilje jer je mogla da obavlja i poslove navedenog slobodnog radnog mesta. Kod izloženog, nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za donošenje osporenog rešenja.

Takođe, tuženi poslodavac je u konkretnom slučaju suprotno zabrani iz člana 13. Zakona o obligacionim odnosima izvršio zloupotrebu prava. Tužilja je aneksom ugovora o radu od 26.06.2015. godine premeštena na poslove ... koji su neposredno posle toga, odnosno dvanaest dana od zaključenja aneksa ukinuti Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji tuženog od 08.07.2015. godine. Dakle u situaciji kada je u vreme koje gravitira utvrđivanju zaposlenog viškom učinjena ponuda izmene ugovorenih uslova rada i zaposleni premešten na poslove koji su neposredno posle toga ukinuti, očigledno je da je poslodavac već u vreme ponude znao da će zaposleni biti višak. Stoga se u konkretnom slučaju radi o očiglednoj zloupotrebi prava od strane poslodavca, pa je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito i iz navedenog razloga.

Kod izloženog, suprotno navodima revizije, pravilna je i odluka o naknadi štete u visini 12 zarada tužilje, imajući u vidu odredbe člana 191. stav 5. Zakona o radu.

Navodi revizije ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude, već tužena u reviziji ponavlja svoje navode već isticane u žalbi protiv prvostepene presude, a koji se odnose na potrebne uslove za rad na slobodnom radnom mestu, aneks ugovora o radu od 26.06.2015. godine i iznos utvrđene naknade štete, koji su pravilno ocenjeni u obrazloženju pobijane presude, a koje razloge prihvata i Vrhovni sud.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković