Rev 11228/2024, Gž ap 3/2024 3.19.1.25.1.3; dozvoljenost revizije

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11228/2024
Gž-Ap 3/2024
04.09.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Todor Bajčetić, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Nada Medenica, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužene GG iz ... izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 1/24 od 13.03.2024. godine i o revizijama tužene GG iz ... izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6722/21 od 13.09.2022. godine, u sednici održanoj 04.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužene GG iz ... izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 1/24 od 13.03.2024. godine.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tužene GG iz ... izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6722/21 od 13.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26579/20 od 25.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu ugovora o kupoprodaji Ov. 6255/84 od 08.06.1984. godine suvlasnici i to: AA pored ¼ uknjiženog dela nepokretnosti ili 125/500 suvlasnik na još 16/500 dela nepokretnosti i BB pored ¼ uknjiženog dela nepokretnosti ili 125/500 suvlasnik na još 16/500 dela nepokretnosti, kuće u ul. ... br. .., upisane u LN br. .. KO ... na kat.parc. br. .., što su tužene dužne priznati, a drugotužena i trpeti da se tužioci na osnovu presude upišu u katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke, tužioci su obavezani da tuženoj GG naknade troškove parničnog postupka od 130.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6722/21 od 13.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da su tužioci po osnovu ugovora o kupoprodaji Ov. 6255/84 od 08.06.1984. godine suvlasnici i to: AA pored ¼ uknjiženog dela nepokretnosti ili 125/500 suvlasnik na još 16/500 dela nepokretnosti i BB pored ¼ uknjiženog dela nepokretnosti ili 125/500 suvlasnik na još 16/500 dela nepokretnosti, kuće u ul. ... br. .., upisane u LN br. .. KO ... na kat.parc. br. .., što su tužene dužne priznati, a tužena GG i trpeti da se tužioci na osnovu presude upišu u katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je tužena GG obavezana da tužiocima naknadi troškove prvostepenog postupka od 352.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijena je žalba tužene GG izjavljena protiv odluke o troškovima postupka sadržane u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke, tužena GG obavezana je da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka od 10.500,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužene GG za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena GG je izjavila dve revizije od 13.02.2023. godine, jednu redovnu u smislu odredbe člana 13. stav 1. tačka 2 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), a drugu posebnu u smislu odredbe člana 395. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na revizije, predlažući da se posebna revizija odbaci, a revizija odbije kao neosnovana.

Rešenjem R3 1/24 od 13.03.2024. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom sudu odlučivanje o izuzetnoj reviziji tužene GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6722/21 od 13.09.2022. godine, nalazeći da za to nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom člana 395. ZPP.

Tužena je protiv rešenja drugostepenog suda izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužene čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud nalazi da Apelacioni sud u Beogradu pravilno nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ispitujući dozvoljenost revizija, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), jer je prvostepena presuda ukinuta pre stupanja na snagu ovog zakona, a u vezi člana člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizije tužene nisu dozvoljene.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja, podneta je 07.03.2003. godine i u tužbi je označena vrednost predmeta spora na iznos od 310.000,00 dinara. Podneskom od 10.11.2020. godine tužba je preinačena promenom istovetnosti zahteva u smislu odredbe člana 194. stav 1. ZPP, ali vrednost predmeta spora nije promenjena. Pravnosnažna presuda doneta je 13.09.2022. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 310.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome je označena vrednost predmeta spora ispod granične vredosti za dozvoljenost revizije, odnosno ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka nije od uticaja na ocenu dozvoljenosti revizije, jer se član 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) na konkretni slučaj ne može primeniti, zato što je parnica pokrenuta pre 01.02.2012. godine, pa se u konkretnom slučaju primenjuje odredbe ranije važećeg ZPP-a („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09)

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković