.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15801/2024
22.08.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Trajković, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž2 17/24 od 04.04.2024. godine, u sednici održanoj 22.08.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž2 17/24 od 04.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž2 17/24 od 04.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Nišu P2 714/23 od 11.12.2023. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog da se tužilac obaveže da mu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 130.500,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž2 17/24 od 04.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepeno rešenje je potvrđeno. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi sa članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, tuženi je izjavio posebnu reviziju protiv rešenja kojim je odbijen njegov zahtev za naknadu troškova parničnog postupka u vezi sa porodičnim odnosima. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima donosi se u svakom konkretnom slučaju po slobodnoj oceni suda, vodeći računa o razlozima pravičnosti, primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 – dr zakon i 6/15), koja pruža mogućnost sudu da odluku o troškovima ne zasniva isključivo na osnovu uspeha, odnosno srazmere uspeha stranaka u sporu, već da taj kriterijum sadržan u odredbi člana 153 Zakona o parničnom postupku, koriguje razlozima pravičnosti. Zbog toga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanja o posebnoj reviziji niti postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava.
Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Dozvoljenost revizije protiv rešenja drugostepenog suda reguliše odredba člana 420. ZPP kojom je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava (stav 1. ovog člana), dok je u stavu 6. navedenog člana propisano da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2). Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji su akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev.
Imajući u vidu da je revizija izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno traženje, to revizija tuženog izjavljena protiv ove vrste odluke, nije dozvoljena primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
