U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Centra za socijalni rad Grada Zrenjanina, čiji je punomoćnik Helena Kovačević, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom zaposlena kod tužioca, protiv tužene AA iz ..., koju zastupa Snežana Rackov, advokat iz ..., radi delimičnog lišenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 131/24 od 06.03.2024. godine, u sednici održanoj 26.06.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 131/24 od 06.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 471/21 od 15.12.2023. godine, prvim stavom izreke, tužena je delimično lišena roditeljskog prava u odnosu na maloletnog BB, rođenog dana ...2013. godine u ..., i maloletnog VV, rođenog dana ...2019. godine u ..., i to u svim pravima iz spektra roditeljskog prava, osim prava da održava lične odnose sa maloletnom decom i obaveze da ih izdržava, a zbog zloupotrebe prava i grubog zanemarivanja dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Drugim stavom izreke, odlučeno je da se menja presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 234/21 od 06.07.2021. godine u trećem stavu izreke, tako što se uređuje način održavanja ličnih odnosa tužene i maloletnog BB, tako što će se kontakti odvijati u stanu u kome maloletnik živi sa ocem i starijim bratom, a u dogovoru sa ocem deteta. Trećim stavom izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa tužene i maloletnog VV, tako što će se kontakti odvijati u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad Grada Zrenjanina, dva puta nedeljno u trajanju po sat vremena, prema dogovoru sa voditeljem slučaja, uz prisustvo stručnih radnika Centra. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužena da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog VV plaća 5.000,00 dinara mesečno počev od pravnosnažnosti presude, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, do 15-og u mesecu za tekući mesec, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pojedinačnih mesečnih rata do isplate i to na ruke ili poštanskom uputnicom na ime staratelja maloletnog deteta. Petim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 131/24 od 06.03.2024. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 471/21 od 15.12.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 3. stav 1. ZPP, jer se u postupku o pravima deteta sud rukovodi najboljim interesom deteta.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak tužene i GG, zaključen dana ...2014. godine, razveden je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 186/19 od 16.05.2019. godine, sinovi maloletni DD rođen dana ...2004. godine, poveren je na staranje ocu, a maloletni BB rođen dana ...2013. godine, poveren je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci. Potom, u vanbračnoj zajednici tužene i ĐĐ, dana ...2019. godine rođen je maloletni VV. Zbog nasilja prema tuženoj, ĐĐ je osuđen na kaznu zatvora zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ RS, a zatim na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 4 meseca, zbog krivično dela nasilje u porodici (takođe ispoljenog prema tuženoj) i krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Za vreme boravka ĐĐ u zatvoru, njegova majka i sestra EE tuženu su posećivale i pružale joj materijalnu i finansijsku pomoć. Nakon Novogodišnje proslave 2021. godine EE je na vratu BB videla modrice, za koje je tužena odbila da da objašnjenje, a zbog čega je EE obavestila Centar za socijalni rad. Tužena se prema maloletnom BB ophodila zapovednički, terala ga da kuva, da donosi ogrev i loži vatru, iako ona sama nije bila zauzeta, već se opušteno odmarala i gledala sadržaje na mobilnom telefonu. U odnosu na maloletnog BB tužena je favorizovala maloletnog VV govoreći da svi treba da ga tretiraju kao cara i da mu ugađaju. Za vreme boravka u zatvoru ĐĐ, tužena je sa maloletnim BB i VV živela u šupi površine 8m2 koja je umesto krova imala ceradu, na prozorima je bio najlon, koristila se voda iz bunara, nije bilo kupatila, a pod je bio zemljani. Maloletni BB je u školu je odlazio zapušten, neuredan, neispavan, jer tužena nije vodila računa o dobrobiti dece, niti je uviđala da uslovi u kojima maloletna deca žive nisu bezbedni za njihov razvoj. Škola koju BB pohađa obavestila je organ starateljstva da on postiže slabije rezultate, da u školu dolazi umoran, da se majka ne stara o njegovom zdravlju, već dete bolesno dolazi na nastavu, da ga majka fizički kažnjava zbog čega je stariji brat DD, ranije učenik te škole, od škole tražio pomoć. Stanje životnih uslova utvrđeno je prilikom nenajavljene posete radnika Centra za socijalni rad Grada Zrenjanina dana 20.03.2021. godine, zbog čega je usled veoma loših higijenskih uslova nebezbednih za život maloletnog VV, detetu određen privremeni staratelj, a nakon toga je od 24.05.2021. godine povereno EE i smešteno u njeno domaćinstvo. Od tada tužena se za maloletnog VV nije interesovala, nije zvala telefonom, nije ga posećivala.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 234/21 od 06.07.2021. godine i maloleti BB je poveren na staranje ocu, uz obavezu majke da njegovom izdržavanju doprinosi mesečnim iznosom od 3.000,00 dinara. Utvrđeno je da je tužena 26.06.2021. godine maloletnog BB tokom noći ostavila samog u kući, udaljila se u nepoznatom pravcu i komšinici poverila da ga povremeno obilazi. Rešenjem suda od 27.06.2021. godine tuženoj je bila izrečena privremena mera zabrane da kontaktira i prilazi žrtvi nasilja maloletnom BB u trajanju od 30 dana. Od poveravanja ocu, koji radi kao ... i živi u higijenski zapuštenoj kući bez struje, maloletni BB nema problema u ponašanju, u školu dolazi veseo, čist i uredan.

Tužena je od decembra 2021. godine čuvala decu za naknadu od 300 dinara po satu i jedno vreme radila u staračkom domu, pa je iznajmila stan u ... u koji su sinovi DD i BB dolazili, a njihov otac GG je deci donosio hranu. Tužena je svake večeri odlazila kod svog novog partnera ŽŽ u ... . Tokom aprila i maja 2022. godine tužena je maloletnog VV viđala u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad Grada Zrenjanina, tokom kog perioda je pokazivala neznatnu zainteresovanost za dete.

Nalazom veštaka neuropsihijatra i psihologa od 20.04.2023. godine konstatovano je da je u prethodnom periodu života tužena živela u vrlo lošim okolnostima, ali da je nalaženjem povremenih poslova napravila pomak u svom funkcionisanju i obezbedila novčana sredstva za iznajmljivanje stana, ali da nema potpun uvid u svoje realne mogućnosti, da je nekritična i da je usmerenija na svoju emotivnu vezu, nego na dečije potrebe. Nezavisno od odsustva inicijative da se bolje organizuje, da vreme sa decom provodi na kvalitetniji način, da usvoji roditeljsku odgovornost i da u odnosu sa decom ispolji potrebnu zrelost, veštaci su bili mišljenja da tuženu ne treba lišiti roditeljskog prava. Nakon obavljenog veštačenja tužena je zasnovala vanbračnu zajednicu, preselila kod ŽŽ, dobila otkaz u domu za stara lica, jer nije prošla sanitarni pregled i na radu nije zadovoljila. Prilikom preuzimanja maloletnog VV, po dete je dolazila sa ŽŽ koji je automobilom upravljao u alkoholisanom stanju. Dopunskim nalazom veštaka od 16.05.2023. godine, obavljenim zbog promenjenih okolnosti, dato je mišljenje da tuženu treba delimično lišiti roditeljskog prava u svim dužnostima, sem u pogledu održavanja ličnih odnosa sa decom i obaveze izdržavanja. Model viđanja maloletnog VV predložen je u kontrolisanim uslovima u prostorijama organa starateljstva.

Početkom 2023. godine obavljena je poseta domaćinstvu ŽŽ i utvrđeno da se radi o kući od naboja, bez tekuće vode, da tužena nije zaposlena i da posao ne traži, da je ŽŽ lice bez poznatog zanimanja u odnosu na koje postoji sumnja da zloupotrebljava alkohol i da uslova za boravak maloletne dece u toj kući nema.

Tokom septembra 2023. godine tužena je maloletnu decu viđala u prostorijama Centra za socijalni rad, pokazujući na isti način nedovoljnu zainteresovanost za organizovanje vremena sa njima, kratkotrajno se igrala sa maloletnim VV, pa ga je onda prepuštala pažnji maloletnog BB, a dana 20.10.2023. godine na viđanje je došla pod dejstvom alkohola ili lekova i na zahtev Centra nije donela traženi test na opijate.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su saglasno dopunskom nalazu veštaka i celokupnim rezultatima postupka tuženu delimično lišili roditeljskog prava. Obrazlažući svoju odluku naveli su da je nezavisno od neadekvatnih materijalnih uslova za život, tužena sklona manipulacijama, da ne govori istinu, da nije otklonila sumnju u zloupotrebu alkohola ili lekova, da odsustvom pažnje prema maloletnoj deci, zanemarivanjem i nebrigom u pogledu obezbeđenja elementarnih higijenskih uslova, ugrožava njihovo zdravlje i da ne brine o njihovim socijalnim potrebama, što shodno članovima 67-74. u vezi sa članom 82. Porodičnog zakona opravdava donošenje navedene odluke.

Protivno revizijskim navodima, pobijana odluka je doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Prema članu 6. Porodičnog zakona, svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta, kao i da poštuje, štiti i unapređuje njegova prava deteta.

U korpus prava deteta spadaju i pravo na razvoj, obrazovanje i formiranje mišljenja, te tako u smislu člana 62. Porodičnog zakona, dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj, a na osnovu člana 63. Porodičnog zakona dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, željama i sklonostima.

U smislu člana 78. stav 3. Porodičnog zakona, roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, te da sa detetom održava lične odnose sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

Prema odredbi člana 82. Porodičnog zakona, roditelj koji nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti delimično lišen roditeljskog prava i to prava na održavanje ličnih odnosa sa detetom i prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta.

Imajući u vidu izloženo činjenično stanje i citirane odredbe materijalnog prava, a protivno revizijskim navodima, odlukom nižestepenih sudova tužena nije kažnjena zbog svog socijalnog položaja i nemogućnosti da maloletnoj deci obezbedi odgovarajuće uslova za život. Naprotiv, uz uvažavanje postojećeg socijalnog položaja tužene, od nje se kao od roditelja očekuje da odgovorno pristupa roditeljskim dužnostima i da sa svojom maloletnom decom gradi odnos punog emotivnog kapaciteta, da se posveti njihovoj dobrobiti i da sopstvenim zalaganjem prevaziđe otuđenost dece od sebe kao majke, do čega je došlo prevashodno njenom nebrigom i kontinuiranim zanemarivanjem dnevnog angažovanja na obezbeđenju bazičnih higijenskih uslova i potreba dece u okviru svog porodičnog domaćinstva. Ovakav odnos tužene doveo je do ugrožavanja života i zdravlja maloletnog BB do mere koja je narušila inače uzorno ponašanje i odnos prema školskim obavezama, dok je uzrast deteta starog nepunih godinu dana, u kom je tada bio maloletni VV, uslovio njegovo stavljanje pod starateljstvo i poveravanje na negu i vaspitanje očevoj sestri EE.

Neosnovano se revizijom dovodi u sumnju celishodnost viđanja maloletnog VV u kontrolisanim uslovima, jer viđanje majke u prostorijama Centra u prisustvu stručnog lica organa starateljstva ne utiče na odnos deteta prema tuženoj, a sudeći po dosadašnjem odsustvu njenog angažovanja na uspostavljanju bližeg kontakta sa VV, okruženje organa starateljstva i pomoć njegovog stručnog lica tuženu ne stimuliše da odstupi od svoje i ranije pokazivane nezainteresovanosti i neusredsređenosti na dete i njegovu dobrobit, jer prisustvo deteta ne drži pažnju tužene ni tokom tog kratkog perioda viđanja od po jedan čas dva puta nedeljno.

Protivno revizijskim navodima, za uređenje načina održavanja ličnih odnosa tužene i maloletnog BB, koji je pravilnom primenom materijalnog prava određeno u stanu u kome maloletno dete živi sa ocem i starijim bratom DD, a u dogovoru sa ocem, nije bilo potrebno izvođenje dodatnih dokaza saslušanjem oca deteta GG, imajući u vidu da je komunikacija između bivših supružnika očuvana i da je uvažavajući uzrast deteta moguć očuvati zadovoljavajuću dinamiku kontakata između deteta i majke.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković