Rev 14226/2024 3.1.4.16.4; izdržavanje deteta

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14226/2024
04.07.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB oboje iz ..., čiji je punomoćnik Stanoje Filipović advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Vladeta Petrović advokat iz ..., radi izmene visine izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 28/24 od 18.01.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 04.07.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 28/24 od 18.01.2024. godine.

USVAJA SE revizija tužilje BB i UKIDAJU presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 28/24 od 18.01.2024. godine i presuda Osnovnog suda u Loznici P2 113/23 od 16.11.2023. godine u prvom i četvrtom stavu izreke, i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P2 113/23 od 16.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja BB tražila da se izmeni sudsko poravnanje Osnovnog suda u Loznici P2 442/11 od 04.04.2012. godine u prvom stavu izreke, tako što će se obavezati tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilje plaća, počev od 24.04.2023. godine, mesečni iznos od 20.000,00 dinara pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, svakog meseca unapred najkasnije do 18-og u mesecu za tekući mesec na ruke tužilji, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos izdržavanja od dana njegove dospelosti do isplate, s tim što je sve dospele mesečne iznose dužan platiti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. Stavom drugim izreke, izmenjeno je sudsko poravnanje Osnovnog suda u Loznici P2 442/11 od 04.04.2012. godine u drugom stavu izreke tako što je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužioca AA plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara počev od 24.04.2023. godine do 25.10.2023. godine, i to svakog meseca unapred najkasnije do 18-og umesecu za tekući mesec na ruke tužioca, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos izdržavanja od dana njegove dospelosti do isplate, s tim što je sve dospele mesečne iznose dužan platiti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, dok je zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 15.000,00 dinara za navedeni period, odbijen. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac AA tražio da se izmeni sudsko poravnanje Osnovnog suda u Loznici P2 442/11 od 04.04.2012. godine u stavu drugom izreke, tako što će se obavezati tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje tužioca plaća mesečno iznos od 15.000,00 dinara počev od 25.10.2023. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, i to svakog meseca unapred najkasnije do 18-og u mesecu za tekući mesec na ruke tužioca, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos izdržavanja od dana njegove dospelosti do isplate, s tim što je sve dospele mesečne iznose dužan platiti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 28/24 od 18.01.2024. godine odbijena je žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici P2 113/23 od 16.11.2023. godine u delu u kojem je odbijen tužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 1. i članom 408. ZPP u vezi člana 208. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca AA nije osnovana i da je revizija tužilje BB osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revidenata da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, zbog nepravilne primene odredbi tog zakona o nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3), načelu kontradiktornosti (član 5), istražnom načelu (član 7. stav 3), oceni dokaza (član 8), zabrani zloupotrebe prava (član 9. stav 2) i prethodnom pitanju (članovi 12. i 13).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su deca tuženog. Sudskim poravnanjem P2 442/11 od 04.04.2012. godine tuženi je obavezan da plaća izdržavanje tužilji BB u iznosu od 7.000,00 dinara, a tužiocu AA u iznosu od 5.000,00 dinara mesečno. Tužilja BB je rođena ...2000. godine i samofinansirajući je student treće godine ... fakulteta u Novom Sadu, koju je prvi put upisala u školskoj 2021/2022 godini. Istu godinu studija obnovila je u školskoj 2022/2023 i školskoj 2023/2024 godini. Tokom 2023. godine tužilja nije položila nijedan ispit. Od decembra 2022. godine zaposlena je u kozmetičkom salonu i prima zaradu u visini minimalne zarade. Živi u iznajmljenom stanu u ... sa svojim partnerom. Zakupninu i troškove korišćenja tog stana u ukupnom iznosu od oko 650 evra oni podmiruju zajednički. Od septembra 2022. godine tužilja nema kontakte sa tuženim, koji je od oktobra iste godine prestao da joj plaća izdržavanje. Tužilac AA je završio trogodišnju srednju školu za ... i nije nastavio redovno školovanje. Živi u kući tuženog, koji snosi sve (komunalne) troškove njenog korišćenja. Tuženi je od početka 2023. godine nezaposlen, a pre toga je bio u radnom odnosu. Tokom oktobra 2022. godine operisao je preponsku kilu i nakon te operacije ne može da obavlja teške fizičke poslove. Nakon smrti roditelja nasledio je njihovu imovinu - kuću i zemlju, koju je delom prodao, kao i novčana sredstva kod banaka. U aprilu 2022. godine uzeo je kredit u iznosu od 2.000.000,00 dinara koji otplaćuje - mesečna otplatna rata iznosi oko 36.000,00 dinara. Majka tužilaca je po zanimanju ... i nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme u Domu zdravlja u ..., otišla je da radi u inostranstvo.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o zahtevu tužioca za izmenu - povećanje visine dosuđenog izdržavanja.

Odredba člana 154. stav 1. Porodičnog zakona daje pravo maloletnom detetu na izdržavanje od roditelja, a saglasno članu 155. stav 2. tog zakona i punoletnom detetu koje se redovno školuje, najkasnije do navršene 26 godine života. Prema članu 164. navedenog zakona, visina izdržavanja se može smanjiti ili povećati, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

U konkretnom slučaju, tužilac AA je stekao punoletstvo ...2023. godine (član 11. stav 1. Porodičnog zakona) i nije nastavio sa redovnim školovanjem. Zbog toga je po samom zakonu prestalo njegovo pravo na izdržavanje od tuženog i on zato ne može osnovano tražiti da se, nakon sticanja punoletstva, promeni visina izdržavanja. Evidentno promenjene okolnosti nastale nakon zaključenja sudskog poravnanja od 04.04.2012. godine, opravdavaju izmenu - povećanje visine izdržavanja počev od dana podnošenja tužbe do dana sticanja punoletstva tužioca. Izmenjenu, povećanu visinu izdržavanja za taj period nižestepeni sudovi su, po oceni revizijskog suda, utvrdili pravilnom primenom člana 160. Porodičnog zakona jer su imali u vidu potrebe tužioca i mogućnosti tuženog, vodeći računa i o tome da tužilac živi u kući tuženog koji snosi sve troškove njegovog korišćenja, kao i da tužilac obavlja praksu u ... radionici u kojoj mu je obezbeđena ishrana.

Iz tih razloga, nisu osnovani revizijski navodi tužioca da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Međutim, osnovani su navodi tužilje BB da odluka o njenom tužbenom zahtevu nije pravilna, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava nije u potpunosti i pravilno utvrđeno činjenično stanje.

Nižestepeni sudovi su tužiljin zahtev odbili sa obrazloženjem da ona ima pravo na izdržavanje u smislu člana 155. stav 2. Porodičnog zakona samo ako redovno izvršava školske obaveze - redovno polaže ispite i po isteku jedne školske godine upisuje narednu. S obzirom da je tužilja dva puta obnovila istu godinu studija i da tokom 2023. godine nije položila nijedan ispit, sudovi su zaključili da ne ispunjava uslov redovnog školovanja i da ne postoji osnov zbog kojeg bi na strani tuženog i dalje postojala obaveza njenog izdržavanja.

Izloženo stanovište sudova o značenju redovnog školovanja, kao uslova za pravo punoletnog deteta na izdržavanje od roditelja, je pravilno. Ipak, ono u određenim slučajevima trpi izuzetke, ako postoje opravdani razlozi zbog kojih je došlo do prekida, odnosno zastoja u redovnom školovanju punoletnog deteta. Tužilja je u svom iskazu tvrdila, a to je u svom iskazu potvrdio i tuženi, da je od oktobra 2022. godine tuženi prestao sa izvršenjem obaveze izdržavanja i da je iz tog razloga morala da se zaposli, što je uticalo na izvršenje njenih obaveza na fakultetu. Nižestepeni sudovi tome nisu posvetili dužnu pažnju - prvostepeni sud se, bez detaljnijeg obrazloženja, izjasnio da tužilja nije dokazala postojanje opravdanih razloga za neuredno izvršavanje svojih obaveza na fakultetu, a drugostepeni sud se o tom žalbenom navodu tužilje uopšte nije izjasnio.

Iz tog razloga, obe nižestepene presude su u delu kojim je odlučeno o tužiljinom zahtevu morale biti ukinute, i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će razjasniti i utvrditi sve relevantne činjenice za pravo tužilje na izdržavanje, koje joj daje pravo i da zbog promenjenih okolnosti zahteva povećanje njegove visine, a naročito one koje mogu biti opravdani razlog za zastoj u izvršavanju tužiljinih obaveza na studijama, koje ona u ovom slučaju vremenski dovodi u vezu sa prestankom obaveze tuženog da joj plaća izdržavanje, koje je prouzrokovalo potrebu da se zaposli, a njeno radno angažovanje posledično dovelo do neredovnog ispunjenja njenih školskih obaveza. S tim u vezi, prvostepeni sud će upoređujući tužiljin odnos prema svojim obavezama na fakultetu u prve dve godine studija, a iz spisa posredno proizilazi da ih je u te dve godine redovno izvršavala, sa njenim odnosom prema svojim obavezama u trećoj godini studija, oceniti da li zaista postoje opravdani razlozi zbog kojih je došlo do zastoja u tužiljinom studiranju, jer bi u tom slučaju tužilja mogla tražiti povećanje visine određenog izdržavanja zbog promenjenih oklnosti, a čiju visinu bi sud bio dužan da utvrdi imajući u vidu sve okolnosti slučaja, između ostalog i činjenicu da tužilja ostvaruje prihode iz radnog odnosa, uzimajući u obzir njihovu visinu i ceneći da li su ti prihodi dovoljni da zadovolje sve njene potrebe.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka u odnosu na tužilju, jer zavisi od ishoda spora.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković