.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18140/2023
13.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., grad ..., čiji je punomoćnik Danijela Đolić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., grad ..., čiji je punomoćnik Igor Zlatković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava službenosti prolaza, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1323/23 od 06.04.2023. godine, u sednici održanoj 13.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1323/23 od 06.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1323/23 od 06.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1878/20 od 24.01.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da tužilac ima pravo stalne službenosti prolaza delom kp.br. .. upisane u ln.br. .. KO ..., vlasništvo tuženog kao polsužnog dobra, u merama i granicama koje su bliže određene u ovom stavu izreke, a u korist kp.br. .. upisane u ln.br. .. KO ..., vlasništvo tužioca kao povlasnog dobra. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba u delu zahteva da se naloži tuženom da uspostavi pređašnje stanje na kp.br. .. i otkloni izvor opasnosti od vode koja se sliva iz kanala sa dela suvlasničke parcele kp.br. .. na načine bliže opisane u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 163.744,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1323/23 od 06.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Posebna revizija regulisana je članom 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), kojim je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (stav 1.). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ovog zakona za izuzetnu dozvoljenost revizije budući da iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava, a tuženi uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj stvari, pa nema ni neujednačene sudkse prakse.
Kod utvrđenja da tužilac kao vlasnik povlasnog dobra nesmetano koristi deo parcele tuženog kao poslužnog dobra kako bi došao da svoje parcele još od 1988. godine, nižestepeni sudovi su primenom odredaba članova 51. i 54. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa zaključili da su se stekli uslovi za sticanje prava stvarne službenosti prolaza održajem od strane tužioca. Kako odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava u konkretnom slučaju zavise od utvrđenog činjeničnog stanja koje se osporava izjavljenom revizijom, a što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je sledom navedenog odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava službenosti podneta je 30.09.2020. godine i u njoj je vrednost predmeta spora označena kao neprocenjiva. Prvostepeni sud je utvrdio vrednost predmeta spora od 15.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, a u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
