Rev2 3489/2022 3.19.1.25.1.4; posebna revizija; 3.5.9; zarada, minimalna zarada, minimalna cena rada, naknada zarade i dr.primanja

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3489/2022
11.04.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Dragane Marinković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Popović advokat iz ..., protiv tužene Opštine Aleksinac, koju zastupa Pravobranilaštvo opštine Aleksinac radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1528/2022 od 31.03.2022. godine na sednici održanoj 11.04.2024. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1528/2022 od 31.03.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1528/2022 od 31.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 156/21 od 10.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 22.04.2018. do 01.11.2019. godine isplati ukupno 116.903,14 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose od dospelosti do isplate na način opisan u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 22.04.2018. do 01.11.2019. godine isplati ukupno 59.393,08 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose od dospelosti do isplate na način opisan u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 30.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1528/2022 od 31.03.2022. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu nije dozvoljena.

Podnetom tužbom tražena je isplata naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 22.04.2018. do 01.11.2019. godine, kada je tužiocu isplaćivana plata u visini minimalne zarade. O tužbenom zahtevu u ovom sporu odlučeno je primenom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kojim je propisano da koeficijent plate zaposlenog sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao posebnog zakona koji isključuje primenu odredbe člana 118. Zakona o radu. Na odnosu ovih zakona zasnovan je i zaključak o naknadi troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u javnim službama koji je Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 05.07.2022. godine u vršenju nadležnosti iz člana 31. ranije važećeg Zakona o uređenju sudova. Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od pravnog stava izraženog u navedenom zaključku, zbog čega ne postoji potreba da se o tužiočevoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse ili radi novog tumačenja prava.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate u ovom sporu podneta je 22.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od 176.296,22 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković