Protiv stava prvog i drugog izreke pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ..., na osnovu Ugovora o radu od 06.12.2017. godine na određeno vreme do 31.12.2017. godine. Tužiocu je produžavan ugovor o radu na osnovu više sukcesivno zaključenih Aneksa ugovora o radu na određeno vreme i Aneksa ugovora o radu zbog potrebe realizacije projekata po ugovorima broj .., .., .. i .. . Tužilac je neprekidno radio kod tuženog u periodu od 07.12.2017.godine do 31.05.2021.godine. Tužilac je poslove ... iz ugovora o radu obavljao sve vreme od zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme, odnosno tri godine, pet meseci i dvadeset i četiri dana. Navedene poslove tužilac je obavljao i u vreme kada je bio angažovan na projektima. Tužiocu je rešenjem tuženog od 28.05.2021.godine otkazan ugovor o radu sa 31.05.2021.godine do kada je poslednjim aneksom predviđeno trajanje radnog odnosa.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je tužiocu u skladu sa odredbom člana 37. stav 6. Zakona o radu radni odnos prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.07.2018.godine. Kod iznetih razloga, prvostepeni sud je poništio, kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 28.05.2021.godine.

Drugostepeni sud je, prihvatajući razloge prvostepenog suda, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu, utvrđeno da je došlo do prerastanja radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme i tužilac vraćen na rad, a preinačio u odnosu na datum prerastanja radnog odnosa. Po nalaženju drugostepenog suda radni odnos tužioca iz određenog je prerastao u radni odnos na neodređeno vreme 09.12.2019.godine jer je tada isteklo 24 meseca od dana stupanja na rad, a tužilac je i posle tog datuma nastavio da radi.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2), ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe proizlazi da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) imaju smatrati jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na poslovima (čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba u smislu citirane odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu), ukupno trajanje rada po više ugovora ne može biti duže od 24 meseca.

U konkretnom slučaju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme i više aneksa ugovora o radu, za period od tri godine, pet meseci i dvadeset i četiri dana počev od 07.12.2017. godine (kada je stupio na rad po prvom ugovoru o radu na određeno vreme od 06.12.2017. godine) do 31.05.2021. godine. U celom tom periodu tužilac je obavljao iste poslove na istom radnom mestu. Zaključivanjem više ugovora na određeno vreme tuženi je postupao protivno odredbama zakona kojima je regulisan rad na određeno vreme, čime je zloupotrebio prava poslodavca. S obzirom na to da je tužilac neprekidno radio tri godine, pet meseci i dvadeset i četiri dana na istim poslovima, a da je tuženi kao poslodavac zloupotrebio prava iz Zakona o radu, proizlazi zaključak da su po isteku 24 meseca nastali uslovi iz člana 37. stav 6. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tužilac i nakon 07.12.2019. godine (kada je trebalo da mu prestane radni odnos, s obzirom da je radio 24 meseca neprekidno, na istim poslovima), nastavio da radi kod tuženog na osnovu saglasnosti poslodavca (zaključivao je anekse ugovora od radu od 06.12.2017. godine). Imajući u vidu navedeno, došlo je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme počev od 09.12.2019.godine, u smislu odredbi člana 37. stav 1. i 6. Zakona o radu. Dakle, kako je tužilac sa tuženim imao zaključen ugovor o radu i za period nakon 07.12.2019.godine, bilo je dovoljno da tužilac radi duže i jedan dan od zakonom predviđenih 24 meseca da bi se ostvarili uslovi za preobražaj. Stoga je pravilno drugostepeni sud utvrdio da je do preobražaja došlo 09.12.2019.godine. Kod izloženog, neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijski navodi da je tužilac zasnivao radni odnos na određeno vreme usled povećanog obima posla i realizacije projekata tuženog po ugovorima, bez uticaja su na pravilnost pobijane odluke. Po oceni Vrhovnog suda, navedena oklonost nema značaja zato što je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme došlo istekom 24 meseca rada tužioca na istim sistematizovanim poslovima na kojima je postojala stalna potreba za radom tužioca, a za suprotno, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, tuženi nije pružio dokaze. S obzirom da je tužiocu radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, to je pravilno kao nezakonito poništeno osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan, jer se preobraženi radni odnos, sada kao radni odnos na neodređeno vreme, ne može zakonito otkazati zbog proteka vremena. Kod izloženog, pravilno su nižestepeni sudvi usvojili i zahtev tužioca za vraćanje na rad, pravilnom primenom odredbe člana 191 stav 1 Zakona o radu.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, to je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković