U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Avlijaš, advokat iz ..., ulica ... br. .., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladica Stanić, advokat iz ..., radi utvrđenja i duga, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5385/21 od 22.06.2022. godine, u sednici održanoj 11.07.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5385/21 od 22.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 791/19 od 30.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj isplati iznos od 7.253.469,44 dinara, na ime vrednosti neplaćenih građevinskih radova na građevinskom objektu spratnosti P+2+Pk, ukupne površine 618,81 m2, u ulici ... br. .. u Beogradu, na kp.br. .. KO ..., sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 425.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5385/21 od 22.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja, a koji se ponavljaju i u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su se poznavale, bile su u poslovnim odnosima i pre nego što je tužilja angažovana na izvođenju radova na objektu u Beogradu na adresi ... broj .. za koji objekat je građevinsku dozvolu dobilo preduzeće „City development“ i „30. oktobar“. Iz navoda tužilje, saslušane u svojstvu parnične stranke proizilazi da je od septembra 2013. godine do aprila 2014. godine izvodila radove i da je cilj njenog angažovanja bilo rešavanje stambenog statusa, te da je formalni direktor preduzeća „City development“ bio sestrić tuženog VV, sa kojim ona nije pregovarala u vezi izvođenja radova. Iz navoda tuženog saslušanog u svojstvu parnične stranke proizilazi da je tužilja na ovaj način trebalo da izmiri deo dugovanja koje je imala prema njemu, kao i da preduzeće „City development“ nije u njegovom vlasništvu, već da je firma njegovog sestrića, da tu nije ni bio zaposlen, već je obavljao menadžerske poslove, odnosno nadgledao radove. Utvrđeno je da tužilja i tuženi nisu zaključili ugovor, ali da je tužilja koja je ranije radila u građevinskoj firmi i poznavala ih, angažovala majstore kako bi se predmetni objekat završio. Vrednost tih izvedenih radova tuženi je procenio na iznos od 15.000 evra, ne sporeći da je tužilja izvela radove malterisanja i ugradnje PVC stolarije za dve etaže i cementne košuljice. Prilikom izvođenja ovih radova nije bilo odgovornog izvođača radova, nisu vođeni građevinski dnevnik niti građevinska knjiga, a nije bilo ni predmera, ponuda, ugovora, niti obračunskih situacija. Plaćanja su vršena u gotovini bez priznanica, a navedeni objekat nije dobio upotrebnu dozvolu. S obzirom na nedostatak zakonom propisane gradilišne dokumentacije, sudski veštak građevinske struke Dušan Rackov je svoj nalaz na okolnost obima i vrednosti izvedenih radova koje je tužilja finansirala dao na osnovu raspoložive dokumentacije, koja mu je naknadno dostavljena od strane tužilje, a sastoji se od rukom ispisane četiri strane bez datuma, potpisa i pečata, zbog čega prvostepeni sud navedeni nalaz nije prihvatio kao dokaz na okolnost utvrđenja obima i vrednosti izvedenih radova.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tuženi kao fizičko lice nije pasivno legitimisan jer to može biti samo sticalac čija je imovina uvećana ulaganjem tužilje u sporni objekat za koji u toku postupka nije dokazano da je vlasništvo tuženog, pošto isti nije uknjižen, a građevinska dozvola glasi na firme, odnosno privredna društva čiji je direktor jednog od njih („City development“) bio sestrić tuženog VV sa kojim tužilja nije ni dogovarala izvođenje radova na navedenom objektu. Sledom toga su primenom odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) i člana 15. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11... i 109/21), ocenili da nije osnovan tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da se u ovom slučaju ne radi o „proboju pravne ličnosti“ u smislu odredbe člana 18. istog zakona. Odredbom člana 18. Zakona o privrednim društvima, propisano je da komanditor, član društva sa ograničenom odgovornošću i akcionar, kao i zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fizičko lice, koje zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva (stav 1), Smatraće se da postoji zloupotreba iz stava 1. ovog člana naročito ako to lice: 1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen; 2) koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina; 3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva; 4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da duštvo neće moći da izvrši svoje obaveze (stav 2).

Navodima tužiljine revizije neosnovano se pobija drugostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari budući da tužilja nije dokazala da je tuženi bio član društva sa ograničenom odgovornošću „City development“ u vreme postizanja dogovora (usmenog ugovora) o izvođenju radova i ulaganja tužilje u objekat u Beogradu na adresi ... broj .., za koji je ovom privrednom društvu izdata građevinska dozvola, čiji je direktor bio sestrić tuženog, te da tuženi u navedenom preduzeću nije bio zaposlen već je obavljao menadžerske poslove, odnosno nadgledao radove.

Međutim, prema stanovištu Vrhovnog suda, bez obzira na ugovorni odnos (dogovor), stvarni dužnik za ovu vrstu potraživanja je privredno društvo „City development“ jer su u njegovu korist izvedeni navedeni građevinski radovi i ulaganja. Čak i ako je tužilju za obavljanje navedene usluge – izvođenja građevinskih radova angažovalo neovlašćeno lice, opet su ta njena ulaganja (bilo po tom osnovu ili sticanju bez osnova) završila u imovini privrednog društva, što je sve u korist tog privrednog društva. Zato nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava i ukazivanju na tzv. „proboj pravne ličnosti“.

Neosnovano se revizijom osporava ocena dokaza, jer se time na posredan način osporava pravilnost utvrđenih činjenica, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković