-čime bi izvršio krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. u vezi sa članom 19. stav 1. Krivičnog zakonika,

Troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog BB padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K 152/22 od 30.01.2023. godine okrivljeni AA, GG, DD i BB, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP, oslobođeni su od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ. Istom presudom odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžeta, dok je oštećeni VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 57/23 od 29.08.2023. godine, usvajanjem žalbe OJT u Vranju, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K 152/22 od 30.01.2023. godine tako što su okrivljeni AA, GG, DD i BB oglašeni krivim zbog po jednog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ i osuđeni i to okr. AA na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.10.2019. do 08.11.2019. godine, a okr. GG, DD i BB izrečene su uslovne osude kojim su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po tri meseca i određeno da se kazne neće izvršiti ako oktivljeni u roku proveravanja od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni AA, GG, DD i BB su obavezani da plate na ime sudskog paušala iznos od po 5.000,00 dinara, da solidarno plate troškove OJT u Vranju u iznosu od 24.100,00 dinara, da plate solidarno troškove prvostepenog postupka u iznosu od 216.000,00 dinara, kao i da solidarno plate troškove sudu drugog stepena u iznosu od 27.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni VV, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Pored toga, istom presudom okrivljeni AA je obavezan da na ime troškova postupka OJT u Vranju plati iznos od 11.250,00 dinara, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 25/23 od 23.01.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, GG, DD i BB, a presuda Višeg suda u Vranju Kž1 57/23 od 29.08.2023.godine je potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju Kž1 57/23 od 29.08.2023.godine i Apelacionog suda u Nišu Kž3 25/23 od 23.01.2024. godine zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog BB, advokat Dragan Stojanov, zbog povrede zakona iz člana 19. KZ i člana 123. KZ, dok iz obrazloženja proizlazi povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine u celosti pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljenog BB u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 19. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, a stavom 2. istog člana da je nužna odbrana ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

Nužna odbrana je osnov koji isključuje protivpravnost krivičnog dela, odnosno osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.

U činjeničnom opisu izreke drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda iz oslobađajuće u osuđujuću u odnosu na svu četvoricu okrivljenih AA, GG, DD i BB, koji su kritične noći učestvovali u tuči i kojom prilikom je oštećeni VV i zadobio telesne povrede koje zbirno predstavljaju tešku telesnu povredu, navedeno je da je kritičnom prilikom došlo do fizičkog obračuna između oštećenog i okrivljenog, pošto je oštećeni VV prišao do stola za kojim je sedeo okrivljeni BB, polio ga pićem i udario rukom u predelu lica, nakon čega je okrivljeni BB udario oštećenog VV pesnicom u predelu lica, a zatim su prišli okrivljeni AA i GG, koji su te večeri radili kao obezbeđenje u kafiću i zajedno počeli da vuku oštećenog ka izlazu iz bašte kafića, kada je okrivljeni DD udario oštećenog VV pesnicom u predelu lica, a dok su vukli oštećenog, okrivljeni AA i GG su ga udarali rukama po licu i telu, od kojih udaraca je oštećeni padao i ustajao, kojom prilikom ga je okrivljeni AA udario četiri – pet puta, posle čega su ga preko ograde izbacili iz bašte kafića.

U toku ove tuče, koju nije izazvao, okrivljeni BB je, a kako to proizilazi iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je oglašen krivim u drugostepenoj presudi, dok je sedeo za stolom u navednoj bašti kafića, bez ikakvog povoda isprovociran polivanjem pićem po glavi i fizički napadnut od strane oštećenog VV, reagovao tako što je zadao udarac oštećenom pesnicom u glavu.

Na taj način je, po nalaženju ovog suda, okrivljeni BB odbio istovremeni protivpravni napad oštećenog VV, jer je udarac koji je u opisanoj situaciji zadao oštećenom bio neophodno potreban za odbijanje napada i srazmeran napadu imajući u vidu istovremenost i intenzitet napada i odbrane. S obzirom na intenzitet napada koji se kretao od neverbalnog, polivanjem pića po glavi okrivljenom, a zatim i fizičkog - nanošenjem udaraca rukom u predelu lica, udarac pesnicom u glavu oštećenog bila je jedina mogućnost da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad oštećenog VV. U izreci presude nije opisano dalje učestvovanje u tuči okrivljenog BB, te se njegova radnja u ovom događaju završila otklanjanjem od sebe napada oštećenog.

Iz navedenog proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o postupanju okrivljenog BB u nužnoj odbrani (član 19. stav 1. Krivičnog zakonika), što u smislu člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika, proizlazi iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je on oglašen krivim izrekom pravnosnažne presude.

Kako prema odredbi člana 19. stav 1. Krivičnog zakonika, delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo, to je Vrhovni sud, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragana Stojanova osnovan, preinačio pobijane pravnosnažne presude tako što je okrivljenog BB, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. u vezi člana 19. stav 1. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu da je opis krivičnog dela u izreci presude samo u odnosu na okrivljenog BB takav da iz njega proizlazi zaključak da je on postupao u nužnoj odbrani, sud se nije upuštao u razmatranje pravnosnažnih presuda u odnosu na ostale okrivljene u smislu člana 489. stava 2. ZKP.

Iz svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP te člana 265. stav 1. ZKP u pogledu troškova krivičnog postupka, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                        Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković