U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Vladana Stepanovića i dr, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladana Stepanovića - advokata Milenka Perića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K br. 244/21 od 20.09.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-115/24 od 14.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladana Stepanovića - advokata Milenka Perića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K br. 244/21 od 20.09.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-115/24 od 14.03.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku K br. 244/21 od 20.09.2023. godine okrivljeni Vladan Stepanović, pored okrivljenog AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-115/24 od 14.03.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku i branilaca okrivljenih Vladana Stepanovića i AA i presuda Osnovnog suda u Čačku K br. 244/21 od 20.09.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Vladana Stepanovića - advokat Milenko Perić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači drugostepenu presudu tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljenog Vladana Stepanovića i u odnosu na njega doneti odbijajuću, odnosno oslobađajuću presudu ili ukinuti pobijane presude i predmet vratiti drugostepenom, odnosno prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je pretres izvršen nezakonito, jer pretresu nisu prisustvovali svedoci pretresa i da ovlašćena službena lica nisu upozorila okrivljenog Stepanovića da pretresu može prisustvovati njegov branilac, zbog čega je pretres prostorija i izvršen bez prisustva istog. Pored iznetog, branilac navodi i da je na dan pretresa osumnjičeni BB od strane radnika MUP-a doveden u prostorije, koje je koristio sa okrivljenim Vladanom Stepanovićem i odmah im pokazao torbu koja je navodno pripadala okrivljenom Vladanu Stepanoviću, a da je okrivljeni Vladan Stepanović koristio drugu prostoriju, a ne onu gde je nađena predmetna torba.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani tri, stav pet i strani četiri, stav jedan i dva, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže navodima da ništa od relevantnih činjenica za osudu okrivljenog za predmetno krivično delo nije sa sigurnošću utvrđeno, već je sve u domenu „moguće je“. Nije sa sigurnošću utvrđeno ko je telefonom zvao predstavnika oštećene firme, ko je kritičnom prilikom zvao vozača, ko je AA predao kovertu sa dokumentacijom za oštećenu firmu, čija je dokumentacija u torbi, na koju je ukazao svedok BB...U vezi sa iznetim, branilac taksativno nabraja koje sve činjenice sud nesporno nije utvrdio, a koje činjenice nije sa sigurnošću utvrdio, istovrmeno iznoseći sopstvenu verziju događaja kao i sopstvenu ocenu izvedenih dokaza u vezi sa činjenicama za koje branilac smatra da su sporne.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, čime, po stavu Vrhovnog suda, ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog, iako ne numeriše, ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 68. stav 1. tačka 7) ZKP, navodima da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu, na taj način što mu je na poslednjem glavnom pretresu onemogućeno da pripremi odbranu sa tek postavljenim braniocem po službenoj dužnosti, koja nikada nije posetila okrivljenog, niti je sa njim pre pretresa razgovarala o odbrani.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 68. stav 1. tačka 7) ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković