Zahteve za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneli su:

- branilac okrivljenog AA-advokat Jovan Marić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog AA, advokat Lazar Babić zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 2), 3), 4), 7), 8), 9), 10. i stav 2. tačka 1) i 2), 439. tačka 1), 2) i 3) i član 440. stav 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan te da ukine pobijane presude i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da naredi da se novi postupak održi pod potpuno izmenjenim većem, ili da preinači drugostepenu presudu, tako što će u celosti usvojiti žalbu branioca okrivljenog.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Jovana Marića i Lazara Babića dostavio Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA advokat Jovan Marić, ističe da se pobijane presude zasnivaju isključivo na zapisniku o saslušanju osumnjičenog pred PS Ub, koje je sačinjeno suprotno Zakoniku o krivičnom postupku. Branilac navedeno obrazlaže time da je priznanje okrivljenog AA rezultat fizičkog maltretiranja od strane policijskih službenika i pretnji u pogledu određivanja pritvora u slučaju da ne potpiše izjavu u kojoj priznaje izvršenje krivičnog dela. U prilog navedenom govori izveštaj Doma zdravlja Ub, u kome stoji da je okrivljenom AA ukazana lekarska pomoć dana 12.09.2019. godine, kada je konstatovano da oseća bol pod desnim rebarnim lukom, kao i iskaz okrivljenog koji je dao u toku postupka i koji je u potpunoj suprotnosti sa iskazom datim u policiji. Branilac smatra i da je potvrda o oduzetim predmetima sačinjena suprotno odredbi člana 68. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, iz razloga što je okrivljeni u tom momentu bio osumnjičeni i uhapšeno lice, ali su policijski službenici kao organ postupka propustili da mu ukažu na njegova procesna prava i to pre svega na pravo da ima branioca. U tom smislu, sama potvrda koja sadrži datum sastavljanja 16.08.2019. godine (mesec dana ranije od kritičnog događaja) je morala biti prezentovana i stavljena na potpis okrivljenom samo u prisustvu branioca, tek posle ukazivanja na sva prava koje je okrivljeni ima u postupku i njegovog konsultovanja sa braniocem, odnosno shvatanja pravnih posledica potpisa.

Branilac-advokat Jovan Marić još navodi da je zapisnik o saslušanju osumnjičenog u policijskoj stanici sačinjen suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, jer u zapisnik nije uneta izričita izjava da li će uzeti branioca po svom izboru, odnosno da će mu u suprotnom biti postavljen branilac po službenoj dužnosti. Branilac smatra da su nezakoniti dokazi i iskazi policijskih službenika s obzirom da su u istim navodili operativna saznanja koja su imali povodom izvršenja predmetnog krivičnog dela.

U spisima predmeta se nalazi zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA KU br.5164/19, sačinjen u u Policijskoj upravi Valjevo – Policijska stanica Ub dana 12.09.2019.godine u kome je konstatovano da je osumnjičenom AA omogućen poverljiv razgovor sa braniocem advokatom Mitrom Đenisićem, iz ..., koji mu je postavljen od strane OJT u Ubu, po službenoj dužnosti, a poverljiv razgovor je nadziran samo gledanjem, a ne i slušanjem i da je taj razgovor trajao 10 minuta. U zapisniku je konstatovano da je okrivljeni na pitanje da se izjasni o svojim pravima kao i o tome da li želi da iznese odbranu i odgovara na postavljena pitanja, odgovorio da je razumeo svoja prava koja su mu predočena od strane policijskog službenika i da želi da odgovara na postavljena pitanja policijskog službenika i iznese svoju odbranu u prisustvu branioca, advokata Mitra Đenisića koji mu je postavljen po službenoj dužnosti. Na kraju zapisnika je konstatovano da osumnjičeni AA i njegov branilac advokat Mitar Đenisić, nemaju primedbe na sastavljanje zapisnika i na rad policijskih službenika, kao i da su zapisnik potpisali osumnjičeni, njegov branilac, ovlašćeno službeno lice i zapisničar.

Odredbom člana 68. stav 1. ZKP je propisano da okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku, a uvek pre saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koji mu se stavlja na teret, o prirodi o razlozima optužbe kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku.

Odredbom člana 85. stav 2. ZKP je propisano da kada se okrivljeni prvi put saslušava, okrivljenom će se saopštiti i omogućiti da koristi prava iz člana 68. stav 1. ovog zakonika, a upozoriće se na dužnosti koje ima i na posledice ako ih neispuni. Stavom 3. istog člana je propisano da će se okrivljeni nakon toga pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac o po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama ovog Zakonika.

Odredbom stava 5. istog člana je propisano da ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz stava 2. ovog člana ili izjava okrivljenog iz stava 3. ovog člana o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik ili ako je postupljeno protivno stavu 4. ovog člana ili ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. ovog zakonika, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Vrhovni sud je navode branilaca u ovom delu, koji se odnose na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio neosnovanim. Ovo iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da je prilikom sačinjavanja zapisnika o saslušanju okrivljenog u policiji, okrivljeni najpre poučen o svojim pravima u predistražnom postupku iz člana 68. ZKP, a pre svega o pravu na branioca, zatim da je okrivljenom omogućen poverljiv razgovor sa braniocem, koji razgovor je nadziran samo gledanjem, da je taj razgovor trajao 10 minuta, nakon čega je okrivljeni izjavio da želi da iznese odbranu u prisustvu branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti. Nakon ovoga su okrivljeni i njegov branilac na osnovu člana 235. stav 1. ZKP upozoreni da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se zapisnik pročita i konstatovano je da su i okrivljeni i branilac pročitali zapisnik i da nemaju primedbe, a zapisnik potpisali kako okrivljeni i njegov branilac tako i ovlašćeno lice i zapisničar.

Na ovaj način su ispunjeni svi standardi propisani članom 85. stav 3. ZKP, iz kojih razloga, osporavani zapisnik i odbrana okrivljenog dati na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze.

Iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima Policijske stanice Ub KU br.5145/19 od 16.08.2019. godine proizilazi da je ovlašćeno službeno lice Slobodan Kojić prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, a u vezi krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ, povodom pronalaska predmeta koji se po krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, dana 12.09.2019. godine u 02,40 časova, od lica AA privremeno oduzeo predmete to 92 metalna profila „T“ dužine po od 120 cm, debljine 100 milimetara, 23 metalnih profila raznih dimenzija i oblika, visine 20 cm i putničko motorno vozilo marke „Tojota“. Potvrdu su potpisali u svojstvu građanina AA i ovlašćeno službeno lice Slobodan Kojić.

Odredbom člana 150. ZKP je propisano da licu od koga su predmeti oduzeti izdaje se potvrda o kojoj će se oni opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, kao i svojstvo i potpisan lica koje radnju sprovodi.

Vrhovni sud je i deo zahteva branioca advokata Jovana Marića koji se odnosi na potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, ocenio neosnovanim, iz razloga što je navedenu potvrdu AA potpisao u svojstvu građanina i u tom trenutku nije imao status okrivljenog, pa nije bilo obaveze da njegov branilac bude prisutan u tom trenutku, a navedena potvrda sačinjena u skladu sa članom 150. ZKP, a koji govori da će se licu od koga su predmeti oduzeti, izdati potvrda u kojoj će se oni opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti preduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, a što je sve u konkretnom slučaju i ispunjeno. Takođe, konstatovano je da je u navedeni zapisnik unet pogrešan datum odnosno 16.08.2019. godine, umesto 12.09.2019. godine, i po oceni Vrhovnog suda, radi se samo o očiglednoj omašci u kucanju.

U zapisniku o ispitivanju svedoka označeno je da su dana 30.03.2021. godine pred zamenikom Osnovnog javnog tužioca u Ubu, ispitani kao svedoci policijski službenici VV, GG i DD i da su se tom prilikom izjašnjavali o kritičnom događaju.

Branilac Jovan Marić je u svom zahtevu osporio i zakonitost iskaza ispitanih policajaca, a Vrhovni sud je u ovom delu takve navode ocenio neosnovanim iz razloga što se saslušani policajci u svojim iskazima nisu izjašnjavali o operativnim saznanjima već o onome što su neposredno opazili prilikom izvršenja krivičnog dela.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA advokat Lazar Babić navodi da prvostepeni sud svoju odluku prvenstveno zasniva na priznanju okrivljenog AA datom u policiji. Po oceni branioca, navedeno priznanje je iznuđeno u smislu člana 9. ZKP, s obzirom da je okrivljeni AA predmetnog dana 12.09.2019. godine lišen slobode i pretučen uz pretnje od strane policijskih službenika, te je saslušavan u prostorijama PS Ub, a nad njim je primenjena tortura i iznuđeno priznanje, na šta je okrivljeni ukazao i prilikom davanja odbrane na glavnom pretresu. Uz to prilikom saslušanja nije bio prisutan branilac okrivljenog, koji je pristupio nakon što je okrivljeni zlostavljan. Okrivljeni je detaljno na glavnom pretresu opisao način na koji je maltretiran i pretučen, a što je u skladu sa izveštajem Doma zdravlja Ub i celokupnom medicinskom dokumentacijom u spisima predmeta. Takođe, iako u zaglavlju same potvrde o oduzetim predmetima stoji da je ista navodno sačinjena dana 16.08.2019. godine, u tekstu potvrde se navodi da je ista sačinjena dana 12.09.2019. godine u 02 i 40 časova što je vreme pre nego što je okrivljenom omogućeno da se vidi sa braniocem a čak i pre nego što mu je omogućeno da vidi lekara. Imajući navedeno u vidu, pobijane presude se nisu mogle zasnovati na ovakvom dokazu.

Odredbom člana 9. ZKP je propisano da je zabranjena i kažnjiva svaka primena mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile pretnje prinude obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog učesnika u postupku.

Vezano za navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Jovana Marića u delu da je iskaz koji je dat u policiji proizvod fizičkog maltretiranja i toruture od strane policije, Vrhovni sud je imao u vidu izveštaj Doma zdravlja Ub od 12.09.2019.godine, iz kog proizilazi da je tom prilikom pregledan okrivljeni AA, i u kom je navedeno da je pacijent rekao da ga je dana 12.09.2019. godine oko 03,00 časa ujutru u njivu u selu ... u civilu neka osoba udarila čizmom u predelu stomaka sa leve strane i pesncama po poglavini, da bi u nalazu bilo konstatovano da je kod okrivljenog koža stomaka bez promena, poglavine glave bez hematoma otoka i oštećenja kože, te nije navedeno da je okrivljeni imao neke druge povrede. Pri tom, navedeni izveštaj je sačinjen pre sačinjavanja zapisnika o saslušanju okrivljenog u policiji.

Imajući sve navedeno u vidu, odnosno da tvrdnje okrivljenog o torturi nad njim, a u vezi sa davanjem iskaza, nisu činjenično potkrepljeni, to su neosnovani navodi zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branioci okrivljenog, advokati Jovan Marić i Lazar Babić u ostalom delu svojih zahteva su ukazili na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Kako navedena povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonske razloge zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu navedene povrede nije upuštao.

Iako je branilac advokat Lazar Babić u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) i 441. stav 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva, branilac ne konkretizuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, pa po oceni Vrhovnog suda u ovom delu podneti zahtev nema propisani sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

U ostalom delu svojih zahteva, branioci advokati Jovan Marić i Lazar Babić u suštini osporavaju utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, navodeći da nije dokazano da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, pa se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković