Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Upr 195/10
05.11.2010. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Mirjane Ivić i Snežane Andrejević, članova veća, sa savetnikom suda Radojkom Marinković, kao zapisničarem, rešavajući po zahtevu branioca kažnjenog G.M. iz B, advokata K.V. iz B, za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC broj 1629/08 od 09.07.2009. godine, u predmetu prekršaja iz člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 05.11.2010. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev SE ODBIJA.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca kažnjenog G.M. iz B. i potvrđeno je rešenje Komisije za prekršaje Carinarnice N.S. 02.02. P.br.1808/07 od 10.06.2008. godine, kojim je okrivljeni oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, izvršenog na način i u vreme kako je navedeno u izreci prvostepenog rešenja i kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 104.000,00 dinara, izrečena mu je zaštitna mera oduzimanja vozila koje je predmet prekršaja i obaveza plaćanja troškova prekršajnog postupka u paušalnom iznosu od 500,00 dinara.
U podnetom zahtevu za vanredno preispitivanje pobijanog rešenja iz svih razloga propisanih članom 273. Zakona o prekršajima, podnosilac zahteva, ponavljajući navode iz žalbe smatra da na pouzdan način nije utvrđeno da li okrivljeni kritičnom prilikom ulazio ili izlazio iz Republike Srbije na graničnom prelazu B, da li je italijanska lična karta falsifikovana ili ne niti je vrednost vozila koje je oduzeto utvrđena od strane sudskog veštaka komisione struke iako je ova činjenica od bitnog značaja za utvrđivanje posebnog minimuma novčane kazne za vrstu prekršaja koja se okrivljenom stavlja na teret. Sa razloga iznetih u zahtevu predlaže da sud uvaži zahtev i ukine pobijano i prvostepeno rešenje kao i da odloži izvršenje prvostepenog rešenja do donošenja odluke po podnetom zahtevu. Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 273. Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik SRS" broj 44/89 i "Sl. glasnik RS" br. 21/90 ... 55/04) i člana 90. Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS" broj 116/08) Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni organ na osnovu dokaza izvedenih u toku vođenja carinskog prekršajnog postupka: uvidom u saobraćajnu dozvolu, polisu osiguranja i fakturu za vozilo, fotokopiju lične karte za strance i putnu ispravu Republike Srbije za G.M. iz B. kao i izjavu okrivljenog datu na zapisnik o ispitivanju okrivljenog dana 08.02.2008. godine, utvrdio da okrivljeni dana 31.10.2007. godine na graničnom prelazu B, prilikom ulaska u Republiku Srbiju, nije prijavio putničko vozilo marke ''Fiat Punto Van'' strane registarske oznake, bliže opisano u izreci tog rešenja, koje je kupio u I. na ime svog Preduzeća GT.t d.o.o. B, a za koje vozilo je znao da je inostranog porekla. Stoga je prvostepeni organ našao da je okrivljeni učinio prekršaj iz člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona za koji ga je oglasio odgovornim i kaznio.
Kod ovakvog činjeničnog stanja i odredbe člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona kojom je propisano da će se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja kazniti lice koje ne prijavi carinskom organu robu koju unosi u carinsko područje (član 16. stav 3. i član 64. stav 1. Carinskog zakona), po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanim rešenjem odbijena žalba okrivljenog, jer je prvostepeni organ bez povrede pravila postupka, pravilno primenio materijalni propis kada je G.M. oglasio odgovornim za učinjeni prekršaj. Novčana kazna za izvršeni prekršaj pravilno je odmerena prema težini prekršaja i stepenu odgovornosti u okviru zakonom zaprećene kazne pri čemu su prilikom odmeravanja uzete u obzir i sve okolnosti iz člana 37. Zakona o prekršajima. Zaštitna mera oduzimanja robe koja je predmet prekršaja izrečena je pravilno na osnovu člana 385. stav 1. Carinskog zakona, čije je izricanje navedenom zakonskom odredbom propisano kao obavezno kada je u pitanju ovaj carinski prekršaj.
Navode zahteva da je izreka rešenja protivrečna obrazloženju, da nije obavljeno veštačenje lične karte i utvrđeno da li je ona original ili ne kao i da vrednost vozila nije utvrđena veštačenjem, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane. Ovo sa razloga što se iz dostavljenih spisa i obrazloženja prvostepenog i pobijanog rešenja vidi da je okrivljeni zatečen prilikom izlaska iz zemlje dana 02.11.2007. godine da upravlja putničkim vozilom strane registarske oznake bez radno-boravišne vize, koje vozilo je prema izjavi okrivljenog datoj na zapisnik od 08.02.2008. godine, okrivljeni uneo u carinsko područje Republike Srbije dana 31.10.2007. godine bez prijave carinskim organima. Imajući u vidu citiranu odredbu člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, sud nalazi da je izrekom rešenja pravilno određeno biće prekršaja koji je okrivljeni ostvario svojom radnjom, tako što je navedeno da dana 31.10.2007. godine prilikom ulaska u Republiku Srbiju nije prijavio carinskim organima napred opisano putničko vozilo koje je uneo u carinsko područje. Stoga nisu protivrečni izreci rešenja navodi iz obrazloženja rešenja prema kojima je okrivljeni na izlazu iz Republike Srbije dana 02.11.2007. godine zatečen da upravlja tim vozilom stranih registarskih oznaka. Nadalje, iz spisa proizilazi da je nesumnjivo utvrđeno, a okrivljeni i ne spori, da je na izlazu iz Republike Srbije, kada je zatečen da upravlja vozilom stranih registarskih oznaka imao samo šengen vizu, ali da nije imao radno-boravišnu vizu koja je uslov za korišćenje inostranog vozila na teritoriji Republike Srbije. Pri tome iz spisa proizilazi da okrivljeni u prekršajnom postupku nije osporavao da italijanska lična karta koju poseduje nije original, niti se pozivao na pravo upravljanja vozilom na osnovu te lične karte, već je u izjavi od 08.02.2008. godine istakao da tu ličnu kartu i ne koristi, a da je carinsku proceduru za predmetno vozilo imao nameru da obavi na osnovu vize koju poseduje, jer vozilo ispunjava uslove za uvoz. Polazeći od iznetog Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno zaključivanje drugostepenog prekršajnog organa da činjenica što sa sigurnošću nije utvrđeno da li je italijanska lična karta falsifikat, već da za to postoji sumnja na osnovu provera izvršenih aparatom za otkrivanje falsifikovanih dokumenata ''p.d.'' ne dovodi u sumnju činjenično stanje koje je od uticaja na pravilnost odluke prema kojoj je okrivljeni svojim radnjama ostvario biće prekršaja koji mu je stavljen na teret. Takođe se neosnovano navodima zahteva ukazuje da suprotno zakonskim propisima vrednost vozila nije utvrđena veštačenjem, jer se u spisima nalazi Zapisnik 06.04. P-1808/07 od 09.06.2008. godine o komisijski utvrđenoj carinskoj vrednosti robe, saglasno odredbama čl. 46. do 62. Carinskog zakona, a koja vrednost nije suprotna vrednosti vozila iz fakture od 31.10.2007. godine, koju je dostavio okrivljeni.
Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode zahteva, koji su isticani i u žalbi, pa je našao da ti navodi nisu od uticaja na drugačije odlučivanje o zakonitosti pobijanog rešenja, jer se njima ne dovodi u sumnju utvrđeno činjenično stanje, niti se navode okolnosti ili dokazi koji nisu cenjeni u prekršajnom postupku, a bili bi od uticaja na drugačije rešenje u ovom postupku. Pri tome je drugostepeni prekršajni organ pravilno ocenio neosnovanim navode žalbe okrivljenog, a razloge prekršajnih organa na kojima su zasnovali svoje odluke kao pravilne prihvata i ovaj sud.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 277. stav 2. Zakona o prekršajima, a u vezi sa članom 90. Zakona o uređenju sudova odlučio kao u dispozitivu ove presude.
Obzirom na odluku donetu po zahtevu, sud nalazi da nema razloga za posebno odlučivanje o predlogu za odlaganje izvršenja prekršajnog rešenja.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
Zapisničar, Predsednik veća - sudija
Radojka Marinković,s.r. Snežana Živković, s.r.