.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1192/2024
31.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... ..., grad ..., čiji je punomoćnik Branimir Marković, advokat iz ..., protiv tuženog A.D. „Elektromreža Srbije“ Beograd, čiji su punomoćnici advokati mr Srboljub Stefanović, Srđan Arsić, Jelena Zaov Mitrović i Katarina Ćosić, svi iz ..., na ime naknade po osnovu službenosti, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2856/23 od 27.07.2023. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2856/23 od 27.07.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2856/23 od 27.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 9844/19 od 21.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da sud prema tuženom utvrdi postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru koje je u svojini tužioca, nepokretnost KP ... upisane u LN br. ... K.O. ..., a u korist tuženog kao vlasnika poslužnog dobra. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tuženi obavezan da mu na ime naknade za uspostavljenu zakonsku stvarnu službenost prelaska dalekovoda jačine 400 kv br. ... TS ... – TS ..., koja je u vlasništvu tuženog, na KP br. ... upisanoj u LN br. ... K.O. ... koja je u vlasništvu tužioca u površini od 1409 m2 u merama i granicama navedenim u tom stavu izreke, isplati 29.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 21.03.2023. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 85.332,00 dinara, a ukoliko ih ne plati u ostavljenom roku obavezan je da na dosuđeni iznos troškova postupka isplati zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 2856/23 od 27.07.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P 9844/19 od 21.03.2023. godine u stavu drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada tužiocu na ime uspostavljene zakonske stvarne službenosti prelaska dalekovoda preko parcele koja je u njegovom vlasništvu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem i pitanja zastarelosti ove naknade. Revizijom tuženog ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje pri oceni prigovora zastarelosti potraživanja, što je bez uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da se zastarelost potraživanja ceni u zavisnosti od utvrđene činjenice docnje dužnika, što znači da se radi o činjeničnom pitanju. Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident uz reviziiju nije dostavio drugačije odluke sudova dostavljene u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade na ime zakonske stvarne službenosti tužilac je podneo 25.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora po preinačenoj tužbi u podnesku od 27.02.2023. godine je 29.800,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
