.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2251/2023
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Mirković, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Nada Purić“ Valjevo, koju zastupa zajedničko pravobranilaštvo Grada Valjeva i Opštine Osečina, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 581/23 od 10.02.2023. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 581/23 od 10.02.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 581/23 od 10.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 669/21 od 28.12.2022. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog isplaćene umanjene zarade za period od 21.12.2018. godine do 21.02.2021. godine isplati ukupan iznos od 145.144,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačno opredeljenog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom 2. izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.378,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 581/23 od 10.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Valjevu P1 669/21 od 28.12.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je isplata na ime uvećane plate i naknade plate za rad sa učenicima sa posebnim potrebama. O ovom pravu tužilje i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, o primeni Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01... 95/18) u predmetima sa pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, iz kojih razloga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u toj vrsti spora dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 145.144,79 dinara.
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koje se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
