Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Veličković advokat iz ..., protiv tuženih „Terna S.A.“ Ogranak „Terna S.A. Srbija“ Beograd, čiji je punomoćnik Zoran Zdravković advokat iz ... i “Koridori Srbije“ DOO Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 141/21 od 11.05.2021. godine, dopunjene rešenjem tog suda pod istim brojem od 07.10.2021. godine, u sednici održanoj dana 12.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 141/21 od 11.05.2021. godine, dopunjena rešenjem tog suda pod istim brojem od 07.10.2021. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 7333/19 od 10.08.2020. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade štete na kp br. 748/1 u mestu zvanom „reka“ i to zemljište pod delom zgrade od 55 m2 i njiva II klase od 1360 m2 i kp br. 748/2 u mestu zvanom „...“, njiva II klase od 70 m2, koje su upisane u ln br. ... KO ... i kp br. 749 u mestu zvanom „...“ i to zemljište pod zgradom – objektom od 148 m2, zemljište pod zgradom – objektom od 65 m2 i voćnjak od 11,67 m2 upisana u ln br. ... KO ... u 2013. i 2014. godine solidarno isplate iznos od 113.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.08.2020. godine pa do isplate, dok je tužbeni zahtev za veći iznos od dosuđenog do traženog iznosa od 504.000,00 dinara, kao i za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 19.12.2016. godine do 10.08.2020. godine odbijen kao neosnovan i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 141/21 od 11.05.2021. godine, dopunjene rešenjem istog suda pod istim brojem od 07.10.2021. godine, ukinuta je prvostepena presuda i presuđeno da se odbija tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade štete na kp br. 748/1 i kp br. 748/2, obe upisane u ln br. ... KO ... i kp br. 749 upisane u ln br. ... KO ... u 2013. i 2014. godini solidarno isplate iznos od 504.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.08.2020. godine do isplate, kao neosnovan i obavezan tužilac da tuženom „Terna S.A.“ Ogranak „Terna S.A. Srbija“ Beograd naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 166.500,00 dinara, a tuženom „Koridori Srbije“ DOO troškove parničnog postupka u iznosu od 51.510,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogršeno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. a u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju nadležni opštinski organ, Uprava za imovinu, inspekcijske poslove Grada Niša rešenjem od 15.03.2010. godine, dopunjenim rešenjem od 10.08.2012. godine eksproprisala je u korist JP „Putevi Srbije“ radi izgradnje auto – puta E80, deonica od Niša (Proseka) do granice sa Republikom Bugarskom (Dimitrovgrada) zemljište u vlasništvu tužioca i to katastarske parcele ... i ... u površini od 1434 m2 (ranije katastarska parcela ...) KO ..., a rešenjem od 02.07.2012. godine i katastarsku parcelu ... KO ... u površini od 1305 m2. Istim rešenjima obavezan je korisnik da ranijem vlasniku isplati naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Eksproprisane nepokretnosti su 14.08.2015. godine predate u posed korisniku eksproprijacije. Na eksproprisanim katastarskim parcelama tužilac je gajio rano povrće u plastenicima i u njivskim uslovima paradajz i papriku radi prodaje na tržištu, a na ovim parcelama u tom trenutku bilo je posađeno 70 čokota vinove loze i 3 vinjage. Radovi na izgradnji auto – puta započeti su 2013. godine i proizveli su prašinu zbog čijeg padanja na zasade tužilac nije mogao da ostvari dobit od njihove prodaje jer ih zbog prašine nije mogao ubirati.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđenja da je tužilac 2010. odnosno 2012. godine obavešten o predlogu za eksproprijaciju, prvostepeni sud je zaključio da mu stoga shodno odredbi člana 50. Zakona o eksproprijaciji pripada naknada štete samo za višegodišnje zasade (vinova loza i vinjare), a ne i za jednogodišnje, jer ih je posadio posle saznanja za pokrenut postupak eksproprijacije.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave iz izvedenih dokaza zaključio da je šteta u vidu izostalog roda i prinosa zbog prašine nastala izgradnjom auto – puta, nastala nakon što je tužilac pismeno obavešten o podnetom predlogu za eksproprijaciju i da stoga nema pravo na naknadu štete iz člana 50. Zakona o eksproprijaciji, zbog čega je u celosti odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud propustio da pravilno utvrdi činjenično stanje zbog čega nije pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 1. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 53/95, „Službeni list SRJ“ broj 16/2001, „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 23/01 ... 106/16) propisano je da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Određivanje visine ove naknade propisano je odredbama iz glave VI ovog Zakona, koji u članu 50. propisuje da raniji sopstvenik nema pravo na naknadu za ulaganje koje je izvršio posle dana kada je pismeno obavešten o podnetom predlogu za eksproprijaciju, osim troškova koji su bili neophodni za korišćenje nepokretnosti (stav 1.) i da obaveštenje o podnetom predlogu za eksproprijaciju ranijem sopstveniku dostavlja organ nadležan za donošenje rešenja o eksproprijaciji (stav 2.), dok je članom 52. propisano da raniji sopstvenik ima pravo da skine useve i ubere plodove sa eksproprisanog zemljišta (stav 1.), a da organ nadležan za donošenje rešenja o eksproprijaciji može u izuzetno hitnim slučajevima dozvoliti korisniku eksproprijacije, na njegov zahtev, da na eksproprisanom zemljištu počne da izvodi radove pre dospeća useva ili plodova za žetvu ili berbu (stav 2.), a ako raniji sopstvenik nije bio u mogućnosti da skine useve ili ubere plodove usled toga što je korisniku eksproprijacije dozvoljeno da otpočne radove pre skidanja useva ili ubiranja plodova, raniji sopstvenik ima pravo na naknadu za useve i plodove prema tržišnoj ceni po odbitku potrebenih troškova koje bi imao od žetve ili berbe (stav 4.). Iz ovih odredbi proizilazi da raniji sopstvenik eksproprisanog zemljišta pored naknade za oduzeto zemljište ima pravo i na naknadu za zasade podignute na tom zemljištu, osim za ulaganja učinjena nakon obaveštenja o pokrenutom postupku za eksproprijaciju. Ranijem sopstveniku pripada i pravo da skine useve i ubere plodove sa eksproprisanog zemljišta, a za slučaj da to nije bio u mogućnosti usled toga što je korisniku eksproprijacije dozvoljeno da otpočne radove pre skidanja useva i ubiranja plodova, raniji sopstvenik ima pravo na naknadu za useve ili plodove prema tržišnoj ceni, po odbitku potrebnih troškova koje bi imao od žetve ili berbe.

Kako iz rešenja o eksproprijaciji proizilazi da su prvostepena rešenja doneta 2010. godine kao i da su njime eksproprisane tužiočeve i to katastarska parcela ... KO ... (nakon pokretanja postupka eksproprijacije od nje su formirane parcele ... i ...) u površini od 1434 m2 i katastarska parcela ... KO ... u površini od 1035 m2 i da su nepokretnosti predate u posed korisniku eksproprijacije 14.08.2015. godine, to je radi pravilne primene odredbe članova 50. i 52. Zakona o eksproprijaciji bilo potrebno razjasniti kada je tužilac pismeno obavešten o podnetom predlogu za eksproprijaciju i da li je u tom trenutku bilo zasada na kastarskim parcelama ... i ... (za koje bi mu pripala naknada po članu 45. Zakona o eksproprijaciji), kao i da li je korisniku eksproprijacije bilo dozvoljeno da radove započne pre nego je tužilac ubrao plodove, jer bi u suprotnom raniji sopstvenik imao pravo na naknadu plodova prema članu 52. stav 4. Zakona o eksproprijaciji.

Takođe je ostalo nerazjašnjeno, a na šta se u reviziji osnovano ukazuje, da li je postupak eksproprijacije obuhvatio i katastarsku parcelu ... (imajući u vidu izveštaj Službe za katastar nepokretnosti i dopunu rešenja od 10.08.2012. godine), kao i da li je katastarska parcela ... eksproprisana u celosti obzirom da je u listu nepokretnosti upisana u površini od 1380 m2, kao i da li je postupak eksproprijacije obustavljen, kakva okolnost je predviđena članom 36. Zakona o eksproprijaciji u kojoj situaciji se postavlja kao sporno da li će se u konkretnom primenjivati odredbe Zakona o eksproprijaciji ili opšta pravila o odgovornosti za štetu. S obzirom da je drugostepeni sud propustio da razjasni sve ove bitne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava, to je pobijana presuda morala biti ukintua, zbog čega je na osnovu člana 416. stav 3. Vrhovni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković