Rev 27766/2023 3.19.1.25.1.4. posebna revizija; 3.1.2.8.1.7

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 27766/2023
22.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kuzović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privrednog suda u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 236/22 od 10.08.2023. godine, u sednici veća održanoj 22.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 236/22 od 10.08.2023. godine.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 236/22 od 10.08.2023. godine i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 127/21 od 13.06.2022. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 127/21 od 13.06.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Prr1 127/21 od 02.09.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 1.052.291,04 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 36.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 236/22 od 10.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) - ZPP, Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Prema navedenoj odredbi revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Trgovinskim sudom u Beogradu je 26.09.2007. godine pokrenut postupak stečaja nad DP „Prva srpska fabrika šećera Dimitrije Tucović 1898“ Beograd. Stečajni dužnik je u momentu otvaranja stečajnog postupka bio društveno preduzeće sa 100% udelom osnivača. Stečajni sud je doneo zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja St 75/2007 od 19.02.2008. godine. Tim zaključkom tužiocu, kao poveriocu četvrtog isplatnog reda, priznato je potraživanje u ukupnom iznosu od 1.052.291,04 dinara, u koji je pored glavnice uračunata i pripisana zakonska zatezna kamata, obračunata do dana otvaranja postupka stečaja primenom konformnog metoda (pri čemu visina iznosa glavnice i pripisane kamate nisu opredeljeni pojedinačno). Tužilac u stečajnom postupku nije naplatio svoje potraživanje. Iz izjašnjenja stečajnog upravnika od 31.03.2022. godine, utvrđeno je da je navedenim Zaključkom Trgovinskog suda St 75/2007 od 19.02.2008. godine, tužiocu utvrđeno stečajno potraživanje u četvrtom isplatnom redu u ukupnom iznosu od 1.052.291,04 dinara i da će se utvrđeno potraživanje korigovatri shodno odluci Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine. Izmene navedenog zaključaka nije bilo. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 956/2021 od 14.04.2021. godine, donetim po prigovoru tužioca, utvrđeno je da je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena odgovara za štetu kada tužilac, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini glavnog duga, kao i pravo na kamatu do momenta pokretanja stečajnog postupka.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete u delu odluke o kamati (obračunata konformnom metodom) u kapitaliziranom iznosu koja čini deo glavnog zahteva.

Naime, Zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu St 75/2007 od 19.02.2008. godine tužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 1.052.291,04 dinara, u koji su uračunati i pripisani glavnici zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga poverioca, ovde tužioca, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nije bilo izmene zaključka od 19.02.2008. godine.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i tuženu obavezao da tužilji naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 19.02.2008. godine. Drugostepeni sud je prihvatio stanoviše prvostepenog suda, a u obrazloženju pobijane presude nije posebno cenio žalbene navode, koji navodi se osnovano ističu i u reviziji, da je potraživanje tužioca priznato zaključkom stečajnog suda od 19.02.2008. godine bilo nužno korigovati u delu obračunate zakonske zatezne kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda (preračunati je primenom prostog interesnog računa) i članom 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, našavši da tužena navedenu činjenicu nije isticala u prvostepenom postupku, a da je isticanje ove činjenice u žalbi protivno odredbi člana 372 ZPP.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navedenim Zaključkom stečajnog suda 75/2007 od 19.02.2008. godine tužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 1.052.291,04 dinara gde je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode (pri čemu visina glavnice i pripisane kamata nisu opredeljeni u nominalnim iznosima).

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07,... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je, po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je izvršiti razgraničenje i obračunati najpre glavnicu, a zatim na glavnicu obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa.

U konkretnom slučaju to nije učinjeno u postupku stečaja, jer nakon donošenja zaključka od 19.02.2008. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja gde bi na glavni dug bila obračunata zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom i to za period od dana dospelosti potraživanja utvrđenih pravnosnažnim presudama protiv dužnika do dana otvaranja postupka stečaja.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu cenili najpre visinu glavnog duga, a zatim ni pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate u kapitaliziranom iznosu na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u konkretnom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pouzdano utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, tako što će zatražiti od Privrednog suda u Beogradu, odnosno od stečajnog upravnika da najpre izvrši razgraničenje glavnog duga iz ukupno priznatog potraživanja od 1.052.291,04 dinara, a zatim na utvrđenu visinu glavnice da izvrši i obračun zakonske zatezne kamate iz Zaključka St 75/2007 od 19.02.2008. godine u odnosu na tužioca od dana dospelosti njegovog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog interesnog računa, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163.stav 4. ZPP.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković