.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1150/2024
19.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Dijane Janković, Aleksandra Stepanovića i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Matije Miloševića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 477/23 od 29.11.2023. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 157/24 od 16.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Matije Miloševića, podnet protiv pravnosnažanih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 477/23 od 29.11.2023. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 157/24 od 16.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 477/23 od 29.11.2023. godine ostavljena je na snazi presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 668/22 od 07.11.2022. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 46/23 od 05.04.2023. godine.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 157/24 od 16.05.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 477/23 od 29.11.2023. godine je potvrđena.
Branilac okrivljenog AA, advokat Matija Milošević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 3. ZKP i člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za navedno krivično delo.
Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u obrazloženju zahteva navodi da je okrivljeni osuđen „po osnovu“ potvrde o privremeno oduzetim predmetima, a koja shodno praksi drugostepenih sudova ne može biti jedini dokaz na kome se zasniva osuđujuća presuda. Samim tim je povređena odredba člana 3. ZKP i to pretpostavka nevinosti jer je po stavu branioca okrivljeni osuđen bez drugih dokaza, osim navedene potvrde. Branilac pored toga u zahtevu za zaštitu zakonitosti opširno analizira sličan slučaj u kome je branio drugog okrivljenog i u kom predmetu potvrda o privremeno oduzetim predmetima nije mogla biti jedini dokaz optužbe, a u kome je njegov branjenik oslobođen.
Međutim, polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP koja nije propisana članom 485. stav 4. ZKP kao dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva.
Imajući u vidu činjenicu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz 440. ZKP i člana 3. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Svetlana Tomić Jokić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
