Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi odredbe člana 403.stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz člana 374. stav 1., u vezi člana 394. stav 1. tačka 1., na koju tužena neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme na radnom mestu ''...'' od 12.06.2017. godine. Ugovorom o radu nije ugovoreno koji su to poslovi ..., niti je tužena dostavila akt na osnovu koga je utvrđen opis tih poslova. Tužilac se izjasnio da je obavljao poslove šmirglanja drveta, dodavanja alata, materijala i slično. Međutim, kod tuženog svi zaposleni rade sve poslove, pa je tako i tužilac, iako je imao zaključen ugovor o radu za poslove ..., radio na mašiti za doradu drveta i drugim mašinama, koje su snabdevene reznim alatom, kao što su abrihter, cirkular, formatizer. Kritičnom prilikom, tužilac je radio na mašini za obradu drveta – frezeru, 05.09.2017. godine oko 15,15 časova, tako što je vršio obradu komada drveta, po nalogu rukovodioca. U toku rada, nož testere navedene mašine je zakačio rukavicu na levoj ruci tužioca, povukao je i isekao tužiocu spoljašnji deo leve šake preko zgloba ka podlaktičnoj regiji. Za rad na mašini na kojoj se povredio tužilac nije prošao prethodnu obuku, a prilikom rada je, od zaštitne opreme, imao naočare i rukavice. Do povrede je došlo zbog toga što oko noževa – testere na mašini ne postoji zaštita zbog čega je bio moguć kontakt tela i testere. Spornom prilikom tužilac je posao obavljao po nalogu poslodavca, a prilikom dolaska u bolnicu, po nagovoru majke tužene, VV, lekaru je izostavio da kaže da se povredio na radu, zbog čega nije sačinjena povredna lista. Nakon što je operisan u bolnici, tužilac je, zbog terapije i rehabilitacije, bio na bolovanju, da bi mu, po povratku na posao, prestao radni odnos kod tužene 22.05.2018. godine, na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Veštačenjem od strane sudskog veštaka dr Gorana Azanjca, specijaliste plastične i rekonstruktivne hirurgije, utvrđeno je da je tužilac zadobio laku telesnu povredu u vidu sekotine i razorine mekih tkiva leve šake, zbog koje je trpeo bolove jakog intenziteta u trajanju od 2-3 minuta, bolove srednjeg intenziteta tokom hospitalizacije i nakon operacije do 1 sat dnevno tokom sedam dana, bolove slabog intenziteta povremeno u toku fizikalne terapije i pri težem naporu, prosečno 30-60 minuta dnevno u ukupnom trajanju do četiri nedelje. Kod tužioca je došlo do umanjenja životne aktivnosti od 8% zbog oslabljene sposobnosti finog hvata palcem leve ruke, neadekvatnog primicanja koje zamenjuje savijanje istog, oslabljen je i izmešten a na pojedinim mestima nedostaje fini osećaj, već samo grubi, protektivni, na pojedinim mestima u potpunosti izostaje u celini od trećeg do petog prsta nedominantne leve šake, zatim ispod funkcije mišića leve šake inervisanih od strane lakatnog živca koji se manifestuje sporijom inicijalnog pokretljivošću prstiju prilikom savijanja i ispružanja, nemogućem ili otežanom razdvajanju i skupljanju i otežanom privođenju palca. Kod tužioca je, kao posledica povrede nastupila i naruženost lakog stepena koja se sastoji u promeni volumena i izgleda unutrašnje poglavine leve šake i podlaktice, regije od posebnog značaja u estetskom smislu, vizuelno primetne u svim uslovima teksture kože i prisustvu ožiljne formacije u dlanu i na podlaktici. Veštačenjem od strane sudskog veštaka psihijatra dr Dragane Ignjatović Ristić, utvrđeno je da je tužilac u trenutku povrede osećao primarni strah u trajanju od 1-2 minuta zbog osećaja životne ugroženosti, odnosno bliske smrtne opasnosti u datim okolnostima. U periodu do pregleda lekara osećao je sekundarni strah jakog intenziteta u trajanju od jednog do dva sata, koji strah ima karakteristike strepnje i neprijatnog iščekivanja, a proističe iz neznanja o tome koliko je povređen. Nakon toga, tokom bolničkog lečenja tužilac je trpeo sekundarni strah jakog intenziteta u trajanju od 8 dana i povremeno tokom dana zbog prirode povrede i uprkos adekvatnom lečenju, nakon čega je tokom bolovanja do 14.01.2018. godine, odnosno 3,5 meseci osećao sekundarni strah slabog intenziteta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je, nakon održane rasprave pred tim sudom na kojoj su ponovljeni dokazi izvedeni pred prvostepenim sudom, ukinuo prvostepenu presudu, nalazeći da se zasniva na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, pa je usvojio tužbeni zahtev tužioca i tuženu obavezao da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu, koju je pretrpeo 05.09.2017. godine za vreme obavljanja poslova i radnih zadataka kod nje, na ime pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenog straha, pretrljpenih duševnih bolova zbog naruženosti i pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti, u smislu odredbe člana 154. stav 2., 173., 174 i 200. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe člana 164. Zakona o radu. Pri tom je zaključio da nema doprinosa tužioca nastanku štete, u smislu odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da oko noža testere ne postoji zaštata zbog čega je i moglo da dođe do kontakta tužiočevog tela sa testerom.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 164. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/2018), propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Na osnovu odredbe člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, za pretrpljene fizičke bolove, za pretrljpenih duševne bolove zbog naruženosti i pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti, zbog povrede ugleda i časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

U konkretnom slučaju, tužilac je na radu kod tužene pretrpeo povredu 05.09.2017. godine zbog koje je trpeo fizičke bolove, strah i duševne bolove zbog naruženosti, te umanjene životne aktivnosti, što znači da je tužena dužna da mu predmetnu štetu naknadi na osnovu odredbe člana 164. Zakona o radu, u vezi odredbe člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Navodima revizije tužene osporava se ocena dokaza, što je bez uticaja na odlučivanje. Načelo slobodne ocene dokaza, propisano u odredbi člana 8. Zakona o parničnom postupku, karakteriše odsustvo zakonom utvrđenih pravila o izboru dokaza i njihovom rangiranju prema dokaznoj stazi. Sud u svakom konkretnom slučaju, shodno rezultatu istraživanja, slobodno formira svoje uverenje o dokazanim, odnosno nedokazanim činjenicama, a tužena nije dokazala da je tužilac doprineo nastanku štete.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 154. i 155. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković