U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Andrej Prekajski, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeće za informisanje i marketing „Pink International Company“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Goran Đurašinović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 412/22 od 26.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 07.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužioca, pa se PREINAČUJU presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž3 412/22 od 26.10.2022. godine u delu stava prvog i u stavu drugom izreke i presuda Višeg suda u Beogradu P3 604/21 od 29.06.2022. godine u delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što se OBAVEZUJE tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.06.2022. godine i ODBIJA zahtev tuženog za naknadu troškova postupka.

ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 412/22 od 26.10.2022. godine u preostalom delu, kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove celokupnog postupka u iznosu od 265.600,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 604/21 od 29.06.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog objavljivanja neistinitih infomracija, povrede pretpostavke nevinosti i povrede časti i ugleda, kao i povrede prava na privatnost, isplati iznos od 24.400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao neosnovan (stav prvi izreke). Obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 913.500,00 dinara (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 412/22 od 26.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 604/21 od 29.06.2022. godine u stavu prvom izreke (stav prvi izreke). Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 604/21 od 29.06.2022. godine, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati iznos od 666.600,00 dinara (stav drugi izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove drugostepenog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeninčog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), i utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je na svom mediju „Pink“ televizija emitovao emisiju pod nazivom „Istraživač – kada porastem biću tajkun“ u tri dela. Prvi deo emitovan je 22.03.2016. godine u kojem se tužilac izjašnjava o korupciji u smislu da je „korupcija neminovna“, objašnjava se značenje reči tajkun, govori se o podizanju optužnice protiv tužioca, njegovog sina i osmoro saradnika, uz prikazivanje optužnice, te da je jedna od posledica njihovih špekulacija da je bez posla ostalo 5000 radnika u putarskim firmama „Nibens grupe“ uz propratnu sliku određene grupe radnika bez navođenja posebnog izvora za te navode. Takođe, iznose se navodi optužnice, da je tužilac odbio gostovanje u toj emisiji, da su se obraćali njegovoj PR službi, uz fotografije mejlova i uz prikazivanje tužioca kako dva puta prolazi pored novinara koji postavljaju pitanje, a on ne odgovara. Drugi deo je emitovan 29.03.2016. godine, uz ponovno prikazivanje fotografija mejlova, pominjanje tužioca kao nekog ko stoji iza štrajka advokata kako bi odugovlačio slučaj, objavljivanje fotografija tužioca uz pozivanje na saslušanje u policiji, objavljivanje demantija tužioca uz pozivanje na prilog „B 92“ u „Utisku nedelje“ kada je AA priznao da je davao pare političarima, u kojoj su gostavali jedan ekonomista, urednik portala „Pištaljka“, advokat BB kao branilac tužioca i VV šef radne grupe za ispitivanje privatizacije, koji je naveo da je tužilac u policiji rekao „bio sam dobar svima njima kada sam davao novac“, te se u emisiji pričalo o hapšenju tužioca i optužbi protiv njega. Treći deo emitovan je 05.04.2016. godine i isti sadrži izjavu reportera da nastavak suđenja tužiocu zakazano za 08. april izaziva veliku pažnju domaće i strane javnosti, zatim izjašnjavanje različitih lica o tužiocu gde jedan navodi „ali dosta smo životnih saveta dobili od njega“, izlaganje reportera u vezi sajta „Vikiliksa“ uz prikazivanje dokumenata na engleskom jeziku, istraživanje emisije „Insajder“ „B 92“ o tužiocu uz prikazivanje dela te emisije, izjava tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade o tužiocu, slika tužioca koju prati tekst u transkriptu na mestu gde se navodi saslušanje u policiji, ponovno prikazivanje mejlova upućenih tužiocu.

Utvrđeno je da je proizvođač/producent emisije „Istraživač“ Privredno društvo „Wizart Production“ sa kojim je tuženi kao emiter dana 15.02.2016. godine zaključio ugovor o televizijskom emitovanju emisije „Istraživač“ koja za cilj ima da obavesti javnost o temama iz oblasti javnog i društvenog života u zemlji, a kojim je ugovoreno da će emitovanje prve emisije na osnovu ovog ugovora biti 16.02.2016. godine, da će se naredna emisija emitovati najviše četiri puta mesečno, s tim da druga strana finalnu verziju svake emisije dostavi tuženom u formatu spremnom za emitovanje najkasnije 24 časa pre predviđenog termina emitovanja. Takođe, utvrđeno je da su, osim na „Pink“ iste tri emisije (koje za temu imaju život tužioca) emitovane i na mediju „Studio B“, da su emisije snimljene i emitovane u susret izricanju presude ovde tužiocu, inače vlasniku jedne od najmoćnijih kompanija u Srbiji, kome je optužnicom stavljeno na teret da je počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja odgovornog lica iz odredbe člana 234. stav 3. u vezi sa stav 1. KZ RS, u vezi odredbe člana 33. KZ RS u saizvršilaštvu, te da su o hapšenju tužioca i o krivičnom postupku koji je vođen protiv njega pisali brojni mediji i izjave su davali najviši politički zvaničnici i funkcioneri u to vreme, što je prikazano i u samoj emisiji.

Razlog za snimanje emisije bila je velika zainteresovanost javnosti za tok krivičnog postupka, te namera autora da tužioca prikažu iz drugog ugla, zbog čega su za potrebe snimanja otišli u njegovo rodno mesto, gde su intervjuisali njegove rođake, komšije, školske drugove, koji su imali priliku da iznesu svoje mišljenje o ovde tužiocu. U emisiji govore i radnici putarskih preduzeća i iznose svoje viđenje situacije, odnosno na koji način se privatizacija nekada državnih preduzeća odrazila na njihov posao i život pre snimanja. Utvrđeno je da je novinarka GG, koja je bila zaposlena u „Wizart Production“ sa imejla kontaktirala tužiočevog branioca (advokat BB) kao i PR službe tužioca (DD) da iz mejla upućenog DD (na adresu ĐĐ) kojoj su joj bila poslata pitanja za tužioca, međutim, ni BB, ni DD nisu odgovorili na mejlove novinarke, iako je u njima jasno navedeno da se snima emisija o tužiocu koja će biti emitovana na TV „Pink“ i „Studio B“ gde se poziva tužilac da iznese svoju stranu priče. U emisijama je naglašeno da su tužilac i njegov branilac kontaktirani, ali da nisu odgovorili. Takođe, utvrđeno je da se u emisijama, i to na početku prve i kasnije objašnjava značenje termina tajkun i da je i tužilac istim terminom označio sebe u naslovu svoje knjige „EE“, da je nakon emitovanja prve epizode tužilac uputio demanti (u kojoj su naročito naglašeni kao neistiniti i uvredljivi delovi koji se navode i u tužbi) koji je u celosti pročitano onako kako je tužilac tražio na kraju druge epizode (emitovane 29.03.2016. godine), te da je na kraju druge i treće epizode bilo naglašeno da cilj emisije „Istraživač“ nije vređanje niti omalovažavanje fizičkih i pravnih lica, niti je bilo šta izneto u nameri narušavanja poslovnog ugleda, i da je cilj ove emisije isključivo objavljivanje informacija od javnog značaja i to o događajima koji su u žiži interesovanja javnosti, za suđenje jednom od najbogatijih ljudi u Srbiji to svakako jeste. Jedan od sagovornika u emisiji bio je i ŽŽ, koji je dana 14.12.2016. godine zaključio sa tužiocem sudsko poravnanje, kojim se povodom svojih izjava, koje je izneo kao sagovornik u emisiji „Istraživač – kada porastem biću tajkun“ izvinjava tužiocu zbog povrede časti i ugleda i obavezuje da ubuduće u javnosti neće iznositi bilo kakve dalje tvrdnje i informacije o tužiocu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da se sporne informacije odnose na ličnost, pojavu i događaj od interesa za javnost, te da su autori emisije postupali u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, pokušavajući da sa tužiocem stupe u kontakt radi njegovog komentara odnosno učešća u emisiji, što on nije prihvatio, informacije su proverene u dovoljnoj meri kod dostupnih izvora kao što su tužilaštvo, policija i sagovornici koji su dali svoje mišljenje o tužiocu i o krivičnom postupku koji se protiv njega u to vreme vodio. Tužilac, kao javna ličnost, vlasnik i predsednik jedne od najvećih domaćih kompanija u oblasti privrede i bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije, morao je biti spreman na kritiku, naročito onu koja se odnosi na poslovanje preduzeća, te tolerisati i trpeti više nego ostali građani, a od medija ne može zahtevati utvrđivanje istinitosti činjenica kao u sudskom postupku. Sadržina emisije delom je zasnovana na navodima prenetim iz optužnog akta državnog organa, pa ne postoji odgovornost medija za objavljivanje tih informacija, niti za sumarno novinarsko mišljenje zasnovano na navodima optužnice, pri čemu tužilac nije označen kao izvršilac krivičnog dela, pa nije povređena pretpostavka nevinosti. Tužilac nije označen kao lice odgovorno za otpuštanje radnika u procesu svojinske transformacije putarskih preduzeća, a preneta izjava tužioca od ranije „korupcija je neminovna“ ne stvara utisak da je to primarni tužiočev stav i mišljenje o pitanju korucpije. U pogledu navodne tužiočeve izjave date u formi razgovora između tužioca i policijskog službenika, zaključeno je da predstavlja verno prenetu izjavu inspektora MUP-a šefa radne grupe za ispitivanje privatizacije koju je dao u emisiji na televiziji „B 92“. Zato je prvostepeni sud odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio naknadu nematerijalne štete od tuženog zbog objavljivanja neistitniti informacija, povrede pretpostavke nevinosti i povrede časti i ugleda.

Drugostepeni sud je prihvatio izneto stanovište prvostepenog suda.

Odredbom člana 46. Ustava Republike Srbije zajemčena je sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom i na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje (stav 1.) i utvrđeno da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala, demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije (stav 2.).

Prema članu 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda svako ima pravo na slobodu izržavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice (stav 1.). Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnost i odgovornost, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu (pored ostalog) zaštite ugleda ili prava drugih (stav 2.).

U cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko se u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda (član 73. Zakona o javnom informisanju i medijima), dok je po članu 79. navedenog Zakona dostojanostvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijatet lica na koje se odnosi informacija) pravno zaštićeno. Objavljivanje informacija kojima se vrši povreda časti, ugleda i pijateta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstva koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi događaja i ličnosti na koje se informacija odnosi.

U konkretnom slučaju, tuženi je emitovao emisiju pod nazivom „Istraživač – kada porastem biću tajkun“ u tri epizode i predmet emisije je životni put tužioca kao istaknutog srpskog privrednika, razvoj njegove karijere i poslovanje njegove kompanije, zatim hapšenje tužioca i krivični postupak protiv njega, što nesumnjivo predstavlja teme o kojima javnost ima opravdani interes da zna u smislu člana 5. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima. Međutim, svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (stav 2.), jer sloboda izražavanja nije apsolutna i podrazumeva određeni stepen odgovornosti i dužnosti. Reč je o relativnoj slobodi koja može biti ograničena legitimnim ciljem u koji spada zaštita prava i ugleda drugih lica.

Izjava tužioca emitovana u uvodnom delu prve emisije „Često čujete u zadnje vreme korupcija. Korupcija je neminovna“ bez navođenja potpune sadržine date izjave, konteksta i vremena u kome je data, ne može se posmatrati izolovano od sadržine i koncepta cele emisije u kojoj preovlađuju informacije o krivičnom postupku koji je protiv tužioca vođen i koja je zato nepotpuna i nepodobna da tužioca predstavi, kao nekoga ko odobrava korupciju smatrajući da je neminovna. Ovo naročito što korupcija u širem smislu podrazumeva davanje novca ili drugih materijalnih dobara sa namerom da primalac čini ili deluje u korist onoga koji daje novac, što je dalje povezano sa izjavom tužioca objavljenom u vidu razgovora sa policijskim službenikom (objavljeno u dve epizode) gde potvrđuje da je svima davao novac i da će reći kome, kada dođe vreme, implicira da je tužilac zloupotrebom sticao privatnu korist. Ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da navedena izjava tužioca (predstavljena kao autentična, data na saslušanju u policiji) predstavlja verno prenetu izjavu inspektora, jer upravo to u emisiji nije navedeno, već suprotno da potiče iz saslušanja u policiji, a što sve ukazuje da nije postupljeno u skladu sa članom 9. stav 2. navedenog Zakona. Po navedenoj odredbi, urednik i novinar dužni su da preuzete informacije, ideje i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno, a ako se informacija preuzima iz drugog medija, da navedu i naziv tog medija. Sloboda novinarskog izražavanja je naročito uslovljena obavezom da mediji moraju da deluju u dobroj veri i pruže tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom, kada izveštava o pitanjima od opšteg i javnog interesa, te da postupaju u skladu sa profesionalnim standardima, pri čemu obaveza novinarske pažnje važi i u slučaju preuzete informacije i prenošenja tuđih izjava i mišljenja.

Odredbom člana 112. Zakona o javnom informisanju i medijima, propisano je da lice na koje se odnosi informacija čije objavljivanje je u skladu sa ovim Zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog Zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoji na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog Zakona.

Prema odredbi člana 114. istog Zakona, izdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacija iz člana 112. stav 1. ovog Zakona, bez obzira na krivicu.

Po Zakonu elektronskim medijima pružalac medijske usluge odgovara za programski sadržaj bez obzira da li ga je proizveo tužilac ili drugo lice na primer nezavisna produkcija, zakupljeni termin, programska razmena, najave programa, SMS i druge poruke publike i slično (po članu 54. tog Zakona).

Sledom navedenog, tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete u cilju uspostavljanja pravične ravnoteže između suprotstavljenih prava tužioca i slobode izržavanja, pri čemu okolnosti konkretnog slučaja opravdavaju dosuđivanje novčane naknade zbog iznetih nepotpunih i sa dužnom pažnjom neproverenih činjenica o tužiocu koje u sebi sadrže uvredljivu konotaciju podobnu da tužioca predstave u negativnom svetlu i povrede ugled, čast i autentičnost. Predstavljanje tužioca u emisiji kao lice sklono korupciji koje smatra da je ista neminovna, na osnovu nepotpunih i neproverenih informacija u kontekstu izveštavanja o krivičnom postupku u toku, odstupa od delovanja u dobroj veri u skladu sa novinarskom etikom i profesionalnim standardima. Ovo naročito što se prema praksi Evropskog suda za ljudska prava novinari koji izveštavaju o tekućim krivičnim postupcima moraju da se postaraju da ne prekorače granice koje su utvrđene u interesu valjanog sprovođenja pravde i da poštuju pravo optuženog na pretpostavku nevinosti, bez obzira na to da li se sudi nekoj javnoj ličnosti. Prilikom odlučivanja o visini naknade štete sud je posebno cenio da li je tužilac pokušao da umanji štetu korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite u skladu sa odredbama ovog Zakona i da li je tuženi omogućio tužiocu da umanji štetu objavljivanjem odgovora (član 117. Zakona o javnom informisanju i medijima). Kako je tužilac uputio demant koji je u celini pročitan u emisiji vesti i na kraju epizode, to primenom pravila iz člana 200. ZOO, a vodeći računa o značaju povređenog dobra, kao i da se naknadom ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom, tužiocu za pretrpljene duševne bolove pripada pravična novčana naknada nematerijalne štete u iznosu od 300.000,00 dinara, dok je preko tog iznosa tužbeni zahtev neosnovan.

Ostali revizijski navodi neosnovani su, jer je predviđena slabija zaštita lica koja učestvuju u javnom životu u odnosu na ostale građane. Novinarska sloboda podrazumeva i izvestan stepen preterivanja u kontekstu rasprave o stvarima od javnog interesa. Sloboda izražavanja je predmet brojnih ograničenja, ali ona se usko tumače. U medijskom pravu od novinara se ne zahteva utvrđivanje istinitosti činjenica, već je dovoljno slobodno izraziti i objaviti informaciju pošto se prethodno proveri da je ona istinita u skladu sa primerenim okolnostima konkretnog slučaja, u skladu sa novinarskom pažnjom. U odnosu na revizijske navode, postupljeno je sa dužnom pažnjom.

Na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je delimično uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 153. stav 2, 154, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celog postupka srazmerno uspehu u sporu (naknada nematerijalne štete). Troškovi su mu priznati za sastav tužbe 9.000,00 dinara, za zastupanje od strane punomoćnika advokata na deset održanih ročišta 105.000,00 dinara, na pet odloženih ročišta 30.000,00 dinara, za sastav pet obrazloženih podnesaka 45.000,00 dinara, za sastav dva neobrazložena podneska 9.000,00 dinara, sastav žalbe 18.000,00 dinara, kao i 18.000,00 dinara za sastav revizije prema Advokatskoj tarifi. Tužiocu su priznati i troškovi na ime sudske takse na tužbu i presudu prema uspehu u sporu u iznosu od po 15.800,00 dinara prema Taksenoj tarifi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković