Rev 19051/2024 3.1.1.4.1; sticanje svojine pravnim poslom

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19051/2024
03.10.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., sa boravištem u Republici ..., čiji je punomoćnik Dejan Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Ilija Dražić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5171/22 od 29.02.2024. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5171/22 od 29.02.2024. godine, u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5171/22 od 29.02.2024. godine, na osnovu održane rasprave, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 670/19 od 13.06.2022. godine u delu stava trećeg izreke, kojim je utvrđeno da je tužilja vlasnik 61/135 idealnih delova stana broj .., u ulici ... broj .., izgrađenog na kat. parceli broj .. KO ... LN br. .., što je tuženi dužan da prizna i trpi da se tužilja na osnovu ove presude uknjiži kod RGZ – Službe za katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ugovor o kupoprodaji stana od 16.08.2011. godine, zaključen između tužilje, kao prodavca, zastupane preko punomoćnika VV i tuženog BB, kao kupca, overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 30.08.2011. godine, pod Ov. br. 132923/11 ništav i ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom trećim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda u preostalom delu stava trećeg izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja vlasnik 74/135 idealnih delova stana broj .., u ulici ... broj .., izgrađenog na kat. parceli broj .. KO ..., LN br. .., što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi da se tužilja na osnovu ove presude uknjiži kod RGZ – Službe za katastar nepokretnosti. Stavom četvrtim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da se iseli iz dvosobnog stana broj .., koji se nalazi na trećem spratu kuće u ulici ... broj .. u Beogradu, na kat. parceli .. KO ..., upisan u LN br. .. i da isti preda tužilji slobodan od lica i stvari. Stavom petim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke označene prvostepene presude tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je prvostepena presuda preinačena, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odogovor na reviziju. Zahtev za naknadu troškova nije postavio.

Vrhovni sud je ispitao presudu donetu u drugom stepenu u pobijanom delu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je drugostepeni sud prilikom ocene sadržine neposredno izvedenih dokaza počinio relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, na koju je revizijom ukazano. Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja, državljanka ... je ulagala novac u kupovinu nepokretnosti, te je tokom boravka u Republici ... 2005. godine upoznala i sprijateljila se sa VV. Na osnovu zaključenog kupoprodajnog ugovora od 21.09.2007. godine tužilja se upisala u Katastru nepokretnosti kao vlasnik dvosobnog stana broj .. u Beogradu, na adresi ... broj .. . Površina stana nije bila označena u Katastru nepokretnosti. Nakon stupanja u posed stana, tužilja je bez pribavljanja dozvola nadležnih upravnih organa izvršila adaptaciju stana površine 126 m2, na koji način je formirana zajednička ulazna prostorija od 3,82 m2, iz koje se ulazi u stan levo, površine 72 m2 i stan desno, površine 59,24 m2. Sudskim overenim punomoćjem od 14.12.2009. godine tužilja je ovlastila VV da u njeno ime i za njen račun može zaključiti predugovor, odnosno ugovor o kupoprodaji ovog stana, overiti potpise, dati saglasnost za upis prava svojine kupca, primiti iznos kupoprodajne cene i preduzimati sve radnje u cilju realizacije tog pravnog posla. Tuženi, sa prebivalištem u ... je u svrhu obezbeđenja stambene potrebe ćerki za studiranje u Beogradu, stupio u kontakt sa VV, koji mu je ponudio na prodaju stan levo, površine 73 m2, pa nakon postizanja saglasnosti volja i isplate kupoprodajne cene od 130.000 evra, zaključen je kupoprodajni ugovor od 16.08.2011. godine, čiji predmet je stan na navedenoj adresi, bez označavanja površine. Tuženi je nakon zaključenja ugovora stupio u posed stana sa leve strane površine 73 m2, a u Katastru nepokretnosti se upisao kao vlasnik upisane nepokretnosti. VV je ...2012. godine izvršio samoubistvo. U poruci koja je nađena kod njegovog tela navedeno je, između ostalog: „Sve što je potpisao u poslednja dva meseca je bilo pod prinudom“. Pre smrti, 20.03.2012. godine, on je kod notara u ... overio izjavu da je od tuženog pozajmio 70.000 evra i novac zadržao za sebe, te da je na zahtev tuženog kao sredstvo obezbeđenja sa njim zaključio i sudski overio 30.08.2011. godine ugovor o kupoprodaji stana u Beogradu od 16.08.2011. godine. Naveo je i da pozajmljeni novac od 70.000 evra u celosti zadržao za sebe, da vlasnica stana za taj pravni posao nije znala i da je on za te potrebe iskoristio sudski overeno punomoćje od 14.12.2009. godine, iako mu je ona punomoćje otkazala još 2010. godine, kada je odustala od prodaje stana. Među strankama nije sporno da tužilja punomoćje dato VV 14.12.2009. godine nije opozvala u pismenoj formi. Stanovi koji su faktički formirani adaptacijom mogu biti izraženi kao suvlasnički delovi ukupno upisane, odnosno izmerene površine stana broj .., pa stan koji je kupio tuženi predstavlja 74/135 idealnih delova, a stan kojim nije raspolagano 61/135 idealnih delova nepokretnosti.

Prvostepeni sud na osnovu odredbi članova 12, 47, 49. i 103. Zakona o obligacionim odnosima nalazi da je zaključeni kupoprodajni ugovor 16.04.2011. godine ništav, pošto je tužilja bila vlasnik jednog stana površine 126 m2, pa stan označen sa površinom od 73 m2 nije predstavljao moguć i dopušten predmet obaveze. Osim toga, zaključeni ugovor ne odgovara stvarnoj volji ugovornih strana, on je fiktivan jer predstavlja sredstvo obezbeđenja potraživanja tuženog prema pokojnom VV u visini pozajmljenog iznosa novca.

Drugostepeni sud, na osnovu neposredno izvedenih dokaza i utvrđenih činjenica, primenom odredbi članova 84, 85, 90, 92. i 93 Zakona o obligacionim odnosima, kao i članova 9, 19. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nalazi da sporni kupoprodajni ugovor nije ništav, pošto je tuženi kao savestan kupac stekao u svojinu i posed stan koji je označen kao predmet ugovora, te odbija zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora i upis prava svojine tužilje u alikvotnom delu od 74/135, koji po nalazu veštaka odgovara realnom delu nepokretnosti koju je tuženi stekao u svojinu na osnovu realizovanog teretnog pravnog posla. Po stanovištu tog suda, tuženi iz sadržine upisa u Katastru nepokretnosti nije mogao da zaključi da postoji nesaglasnost između površine stana koji je upisan u javnoj evidenciji i stana koji je on kupio, a faktičko stanje rezultat je građevinskih radova koje je tužilja izvela bez dozvole nadležnih organa. Stan koji u prirodi postoji i bio je predmet kupoprodaje predstavlja celinu podobnu za stanovanje, a vlasništvo u javnoj evidenciji nepokretnosti se može upisati kao suvlasnički deo prema kupljenoj površini. Prema utvrđenim okolnostima, tuženi nije mogao imati znanja da je VV tužilja usmeno opozvala punomoćje, koje je dato na neodređeno vreme. Prema tome, realno izdvojen stan predstavlja moguć, dopušten i određen predmet ugovora, pa ugovor nije ništav u smislu odredbi članova 47. i 103. Zakona o obligacionim odnosima. Ugovor, kao formalnopravno punovažan, podoban je za upis prava svojine na alikvotnom delu nepokretnosti koji odgovara površini kupljenog stana, pa u tom delu nema ograničenja za sticanje prava svojine. Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda da je u pitanju fiktivan ugovor, imajući u vidu protok vremena između njegovog zaključenja i jednostrane izjave pokojnog VV po kojoj je on prikrivao ugovor o obezbeđenju vraćanja zajma, u kontekstu okolnosti pod kojima je VV umro i sadržine oproštajnog pisma porodici.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud na osnovu neposredno izvedenih i ocenjenih dokaza izveo zaključak o postojanju bitnih činjenica, na koje je pravilno primenio materijalno pravo.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji (član 10.); u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanja prava i obaveza iz tih odnosa, strane su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja (član 12.); zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (član 13.); forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla (član 90. pre izmena zakona koje su stupile na snagu 11.03.2020. godine); vlastodavac može po svojoj volji suziti ili opozvati punomoćje, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava, izjavom bez posebne forme (član 92. stavovi 1. i 2.); opozivanje punomoćja kao i njegovo suženje nema dejstvo prema trećem licu koje je zaključilo ugovor sa punomoćnikom ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoćje opozvano, odnosno suženo (član 93. stav 1.); predmet ugovorne obaveze mora biti moguć, dopušten, određen, odnosno odrediv (član 46.); ako je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv ugovor je ništav (član 47.); svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov (član 51. stav 1.); ako osnov ne postoji ili je nedopušten ugovor je ništav (član 52.); prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama (član 66. stav 1.).

Prema članu 4. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 42/98 i 111/09), koji se primenjivao u vreme zaključenja ugovora, ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u pisanoj formi, a potpisi ugovarača overavaju od strane suda.

Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljištu i drugim nepokretnostima, osim na prirodnim bogatstvima koja su u državnoj svojini (član 9. stav 1.); pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu (član 19. stav 1.); na osnovu pravnog posla, pravo svojine na nepokretnosti će se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom (član 33.).

U konkretnom slučaju, činjenično je razjašnjeno da je tužilja, kao strani državljanin koji ulaže novac u kupovinu nepokretnosti, nakon teretnog sticanja stana u Beogradu površine 126 m2, bez odobrenja nadležnih organa rekonstrukcijom stvorila dve stambene celine, bez evidentiranja ove promene u nadležnom katastru, kao pravnoj evidenciji nepokretnosti. U javnoj evidenciji nepokretnosti površina stana nije bila upisana, niti je tužilja označila površinu stana u punovažnom punomoćju, kojim je ovlastila svog prijatelja VV da stanom raspolaže i na treće lice prenese svojinu, kao i da primi kupoprodajnu cenu. Od vremena zaključenja spornog kupoprodajnog ugovora, tuženi je u posedu stana. Nema činjenica koje bi ukazivale da je tuženi znao, odnosno prema okolnostima mogao znati da VV nema punomoćje za raspolaganje stanom, koji je on teretno stekao i isplatio punomoćniku ugovorenu kupoprodajnu cenu, pa je pravilno izveden zaključak (član 231. stav 1. ZPP) da jednostrane izjave pokojnog VV date pre nego što će izvršiti samoubistvo ne potvrđuju navode tužbe da sporni kupoprodajni ugovor prikriva ugovor o obezbeđenju potraživanja tuženog prema VV.

Imajući u vidu navedeno merodavno materijalno pravo, kao i utvrđeno činjenično stanje sporni kupoprodajni ugovor punovažan je pošto je zaključen u formi predviđenoj zakonom, predmet kupoprodajnog ugovora određen saglasnom izjavom volja punomoćnika tužilje i tuženog predstavlja deo upisane nepokretnosti u javnoj knjizi, pa je tuženi u tom delu na osnovu izvršenog upisa u javnoj evidenciji postao vlasnik 74/135 delova upisanog stana.

Činjenično je utvrđeno da je tužilja nakon kupovine stana rekonstrukcijom stvorila dve posebne funkcionalne celine, da je građevinske radove izvela bez dozvole nadležnih organa i da nije izvršila usaglašavanje faktičkog stanja sa pravnim, pa u reviziji ona neosnovano istrajava na stanovištu da predmet pravnog prometa nije mogao da bude realni deo upisanog stana. Stan koji je kupio tuženi i postao njegov vlasnik realno postoji, tuženog je u posed stana uvelo ovlašćeno lice, upisano pravo svojine je ishodom parnice redukovano na površinu koja odgovara raspolaganju koje je izvršeno kupoprodajnim ugovorom od 16.08.2011. godine, pa nema povrede prinudnih propisa koje bi vodile ništavosti ugovora, odnosno prestanku prava svojine tuženog na 74/135 delova stana broj .. u ulici ... broj .. .

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković