Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević, Dobrile Strajina i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Guteša, advokat iz ..., protiv tuženog „Sava neživotno osiguranje“, akcionarsko društvo za osiguranje Beograd, čiji je punomoćnik Katarina Milosavljević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 485/23 od 21.03.2023. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 485/23 od 21.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 485/23 od 21.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 485/23 od 21.03.2023. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vršcu P 1375/21 od 07.11.2022. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati 207.294,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.05.2019. godine do isplate, kao i na ime troškova postupka 143.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati 18.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, pravnosnažnu presudu donetu primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima je zasnovana, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1 ZPP („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023).

Pravnosnažnom presudom utvrđena je solidarna odgovornost vozača bicikla i vozača putničkog vozila osiguranog kod tuženog, zbog čega je tuženi obavezan na isplatu 207.294,00 dinara. Naime, dana 18.05.2019. godine je u ... došlo do saobraćajne nezgode u kojoj su učestvovali BB - rođeni brat tužioca, koji je upravljao motorciklom koji je vlasništvo tužioca, VV, koji je upravljao putničkim vozilom, osiguranom kod tuženog i GG koja je upravljala biciklom. VV je svojim vozilom, kao i GG biciklom, ušli u raskrsnicu, bez da su se prethodno uverili da tu radnju mogu izvesti bezbedno i nesmetano, i tom prilikom je došlo do bočnog kontakta putničkog vozila sa motorcikom (koji se kretao ulicom sa pravom prvenstva prolaza) i biciklom, kojom prilikom je BB zadobio lake telesne povrede, a na motorciklu je nastala totalna šteta u iznosu od 414.589,00 dinara. Tuženi je tužiocu u vansudskom postupku isplatio 207.294,50 dinara. Kako su navedenu saobraćajnu nezgodu prouzrokovali vozač bicikla i vozač putničkog vozila, a veštačenjem se nisu mogli utvrditi njihovi udeli, to je odgovornost tuženog i vozača bicikla solidarna, primenom člana 206. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je tužbeni zahtev usvojen.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog, u smislu člana 410. stav 2. tač. 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 13.04.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 207.294,00 dinara.

Prema članu 468. stav 1. i stav 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi pomenuti iznos.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti 3.000 evra, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP. U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković