Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu navodi da je zakonodavac predvideo da se ne kažnjava za uvredu kada je učinilac izlaganje dao u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja, kao što je u ovom krivičnom postupku slučaj, čime ukazuje da je na okrivljenu trebalo primeniti odredbu člana 170. stav 4. ZKP. Pored ovoga branilac takođe navodi da radnje koje su okrivljenoj stavljene na teret ne sadrže obeležja krivičnog dela krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, već eventualno krivičnog dela iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. Krivičnog zakonika.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog.

Odredbom člana 170. stav 4. Krivičnog zakonika, propisano je da se neće kazniti za delo iz stava 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato, između ostalog u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.

Zaštitni objekat krivičnog dela uvrede je čast, kao i skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa shodno tome radnja izvršenja krivičnog dela u pitanju predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, a kojima se u suštini izražava nepoštovanje ili vređanje dostojanstva ličnosti. Pri tome, karakter tih radnji kao uvredljivih, ceni se sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila, kao i okolnosti pod kojima se događaj odigrao.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u izreci pravnosnažne presude okrivljena je „....dana 14.02.2023. godine, preko društvene mreže „Facebook“, sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, uvredila privatnog tužioca BB...na taj način što je navedenog dana na svom profilu napisala, zatim javno objavila i podelila sa ostalim korisnicima ove društvene mreže uvredljive reči: „ Ko još podiže spomen ploču svojoj ljubavnici i skrnavi Sveca? Pa naravno, BB, dugogodišnji predsednik ... sa vrlo diskutabilnim mentalnim zdravljem i ponašanjem. Promiskuitetno ponašanje nikada mu nije bilo strano.“, a potom u nastavku ove objave u delu komentara napisala i objavila uvredljive reči sadržine: „Narod kaže da su ga često viđali da spava na njen grob“, a zatim „Sveti BB i njegova prozorljivost, a fantastičnost i blud se ne predstavljaju javno na spomeniku zajedno sa likom nekog Sveca. Žitije Svetih govore o čednosti, a ne o razvratu i skrnavljenju. A ovo izgleda neka druga vera i nevera“, sve u nameri omalovažavanja njegove ličnosti koji vređaju njegov ugled i dostojanstvo, pri čemu je bila svesna svoga dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je isto zabranjeno“.

Po oceni ovog suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljene AA, datom u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, a budući da je okrivljena objavljivanjem na društvenoj mreži navedenih reči i negativnih vrednosnih sudova, nedvosmisleno manifestovala volju da omalovaži dostojanstvo ličnosti privatnog tužioca, to po oceni Vrhovnog suda, iste nisu izgovorene u odbrani nekog svog prava ili zaštiti opravdanih interesa, niti se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinila u nameri omalovažavanja, pa po nalaženju ovoga suda nema mesta primeni odredbi člana 170. stav 4. Krivičnog zakonika, a kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje.

Kako izreka pravnosnažne presude sadrži sva zakonska kako objektivna obeležja, u odnosu na radnju izvršenja (...uvredila privatnog tužioca...), tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljene, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju, to su i navodi branioca kojima se ističe da bi se opisano postupanje okrivljene eventualno moglo podvesti pod krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika iz člana 172. stav 1. Krivičnog zakonika, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni neosnovanim, jer su radnje okrivljene, pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Shodno iznetom, pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se podnetim zahtevom branioca okrivljene neosnovano ukazuje.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković