Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident se samo paušalno poziva na bitnu povredu postupku iz člana 374. stav 1. ZPP bez konkretizacije koja je to povreda učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pa su ti revizijski navodi bez uticaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je radno angažovan kod tužene na poslovima ... u PU Novi Pazar – Odsek za ... . Tužilja je prvobitno bila angažovana na osnovu ugovora o radu na određeno vreme (u periodu od 18.09.2008. do 22.03.2010. godine), a počev od 26.05.2014. godine na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, bez prekida u radu, pored ostalog i predmetnim ugovorima od: 21.07.2017., 09.01.2018., 18.05.2018., 08.01.2019. i 16.05.2019. godine. Svakim ugovorom je propisano da obavljanje poslova ne može trajati duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. S obzirom da je nastavila da radi pet radnih rada nakon isteka ugovora od 21.07.2017. godine, a što je počev od 15.09.2017. godine, tužilja smatra da su se 20.09.2017. godine stekli uslovi za tzv. preobražaj radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme. Tužba u ovom radnom sporu podneta je 12.07.2019. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da za tuženu kao korisnika javnih sredstava u navedenom periodu važila zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih (upražnjenih) radnih mesta prema Zakonu o budžetskom sistemu i odbili su tužbeni zahtev primenom navedenog zakona, koji prema članu 105. ima karakter lex specialis-a u odnosu na odredbe Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima revizije, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, ... 75/14), propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku. Stavom 2. istog člana propisano je da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Odredbom člana 197. Zakona o radu propisano je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepouno radno vreme do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije.

Tuženi organ Republike Srbije je prema članu 2. stav 1. tačka 7. Zakona o budžetskom sistemu korisnik javnih sredsatav i to direktni korisnik budžetskih sredstava. Zakonom o izmenama i dopunama tog Zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Postupak za pribavljanje saglasnosti propisan je Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS „ br. 113/2013, 21/2014, 118/2014, 22/2015 i 59/2015). Odredba člana 27e stav 34. citiranog Zakona, novelirana je kasnijim izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“ broj 142/2014 od 25. 12. 2014. godine, 103/2015 od 14.12.2015. godine, 99/2016 od 12.12.2016. godine, 113/2017 od 17.12.2017. godine, 95/2018 od 08.12.2018. godine, 31/2019 od 29.04.2019. godine, 72/2019 od 07.10.2019 godine, 149/2020 od 11.12.2020. godine i 118/2021 od 09.12.2021. godine), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2020. godine. Članom 105. navedenog zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se regulišu uslovi i način zasnivanja radnog odnosa, što proizilazi iz odredbe člana 105. tog zakona. Kod utvrđenja da je tužilja na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima obavljala iste poslove od 26.05.2014. godine kod tuženog organa kao direktnog korisnika budžetskih sredstava, to se u konkretnom slučaju imaju primeniti navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost nadležnog organa Vlade (i na predlog nadležnog ministarstva).

Kako iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi da je postojala saglasnost nadležnog tela Vlade za zasnivanje radnog odnosa tužilje kod tužene u periodu važenja tzv. „zabrane zapošljavanja“, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nije bilo uslova da se utvrdi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme po sili zakona stupanjem na rad na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o radu, niti su ispunjeni uslovi za tzv. preobražaj radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme na osnovu člana 37. stav 6. istog zakona, bez obzira što je bila kontinuirano angažovana u dužem periodu od 24 meseca na istim stalnim poslovima koji su bili obuhvaćeni sitematizacijom radnog mesta.

Neosnovano se tužilja u reviziji poziva na član 16. stav 2. Zakon o zabrani diskriminacije, koji reguliše diskiminaciju u oblasti rada kao poseban slučaj diskriminacije, u situaciji kada nije dokazala da je vrsta njenog radnog angažovanja kod tužene po osnovu zaključivanih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, posledica nekog njenog ličnog svojstva i da je time stavljena u diskriminatorski položaj u odnosu na druge zaposlene na istim poslovima.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković